Цистерна Базилика или Потопљена палата, како је називају Турци (тур.
Снабдевала је водом центар византијског Цариграда и позната је по својим мермерним стубовима носачима. Цистерна Базилика је највећа од неколико стотина таквих подземних цистерни у Истанбулу.
Цистерна Базилика (Yerebatan Sarnıcı) | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Истанбул |
Држава | Турска |
Координате | 41° 00′ 29″ С; 28° 58′ 40″ И / 41.008056° С; 28.977778° И |
Врста споменика | Цистерна |
Време настанка | 6. век |
Ова подземна цистерна је добила име Цистерна Базилика по великој базилици која се налазила тачно изнад ње, на првом од седам константинопољских брежуљака.
Цистерна Базилика изграђена је у 6. веку, за време владавине Јустинијана I и била је у употреби доста дуго. Сврха ове цистерне је била да омогући приступ свежој пијаћој води, која је системом аквадукта и цеви допремана из 19 км удаљене Београдске Шуме. Цистерна је снабдевала водом Велику Палату Константинопоља и друге грађевине на првом брежуљку. Цистерну су наставиле да користе Османлије након пада Константинопоља.
Цистерна је дугачка 138 м и широка 65 м и укупне је површине 9.800 м². Зидови цистерне су од ватросталне цигле, дебљине 4 м, са посебним слојем за хидроизолацију, а њен капацитет износи око 80.000 м³ воде. Свод цистерне држи укупно 336 мермерних стубова висине 9 м (8 - 8,5 према неким изворима), распоређених у 12 редова, по 28 стубова у сваком.
Стубови су претежно са капителима у јонском и коринтском стилу, мада има и неколико дорских, без гравура на себи. Један стуб је целом висином изгравиран мотивима Фатиминог ока, у облику сузе и верује се да је тиме одата почаст стотинама робова који су умрли градећи ову цистерну.
У северозападном углу цистерне, налазе се два стуба која у својој основи имају главе Медузе. Њихово порекло је непознато, мада се верује да су у цистерну донете са неког од археолошких налазишта (као и добар део материјала за остале стубове и за градњу Аја Софије) из касног Римског периода. Једна глава је положена на страну а друга наопачке, што по традицији треба да поништи утицај фаталног погледа Горгона, ћерки бога Форкија - Медузе, Стено и Еуријале, од кога би се човек од ужаса скаменио.
Током 1968. године запушене су пукотине и поправљени стубови, да би се 1985. године отпочело са рестаурацијом целог комплекса. Цистерна је 09.09.1987. године званично поново отворена за посетиоце. Данашњи обилазак омогућен је последњом рестаурацијом 1985. године, када су направљене платформе по којима се хода. До тада је Цистерну било могуће обићи једино у малим дрвеним чамцима.
Како је обилазак Цистерне изгледао пре изградње платформи за посетиоце може се видети у филму “Из Русије с љубављу“, где се Цистерна Базилика препознаје као једна од најупечатљивијих сценографија у филмовима о Џемсу Бонду. Ово необично место је приказано у још неколико филмова, међу којима је и Инферно, адаптацији истоимене књиге Дена Брауна.
This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article Цистерна Базилика, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.