Цеље

Цеље је и управно средиште истоимене општине Цеље.

Цеље словен. Celje
Поглед на Цеље са оближњег брда
Застава Грб
Административни подаци
Држава	Словенија
Становништво
Становништво	‍
— 2001.	37.490
— густина	1.651,54 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	46° 14′ 11″ С; 15° 16′ 01″ И / 46.23632° С; 15.26703° И / 46.23632; 15.26703
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина	22,7 km2
Цеље Цеље на карти Словеније
Остали подаци
Градоначелник	Бојан Шрот
Регистарска ознака	CE
Веб-сајт
celje.si

Град Цеље се сместио у средишњем делу Словеније, 70 km североисточно од престонице Љубљане. У Цељу се укрштају путеви од Љубљане на западу ка Марибору на североистоку, од Зиданог Моста на југу, Велења до Словењ Градеца на северозападу као и Рогашке Слатине на истоку. Најважнији ауто-пут у држави између Љубљане и Марибора (А1) пролази северно од Цеља.

Град Цеље лежи на реци Савињи у југоисточном делу простране и густо насељене Цељске долине, на месту где се у реку уливају мање реке Воглајна и Ложница. Град је на надморској висини од 238 - 243 m, и то је најниже место Цељске долине. Јужно од града издижу се брда и планине Засавља, које град одељују од савске долине. На граду најближем брду налази се старо утврђење Цељски град (407 m н. в.).

 

 

 

У време Келта, Цеље се звало Kelea, што је на келтском значило склониште.

У I веку п. н. е. насеље долази под утицај Римљана који му мењају име у Celeia, а у време владавине римског цара Клаудија (владао од 41. до 54. године) добија градска права под именом municipium Claudia Celeia. Античка Celeia је, према сачуваним записима, била богато и густо насељено место заштићено одбрамбеним зидинама и кулама, пуна зграда са више спратова, широким трговима и улицама.

У време великих сеоба град је био срушен. Обновљен је током раног средњег века. Под именом Cylie (Цеље) се први пут спомиње у адмонтовом летопису написаном између 1122. и 1137. године. У граду је било и средиште Грофова Цељских који су по њему и добили име.

Цеље је више векова било у поседу Хабзбурговаца. 1918. године град се прикључује Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца, касније Југославији, да би данас био један од водећих градова Словеније.

Град Цеље данас има око 37.490 становника и по броју је то четврти град у држави. 1900. године град је имао близу 7.000 становника, а 1940. године око 20.000 становника. Пре једног века град је имао већинско немачко становништво, које је исељено после Другог светског рата. Последњих година број становника у граду опада, али у предграђима расте. Ова појава је везана за пресељење младих људи и породица на шире градско подручје, где су услови живота бољи и комфорни.

Као и у свим већим градовима Словеније удео несловеначког становништва (највише из других републике бивше Југославије) је приметан, иако етнички Словенци чине далеко најбројније становништво града и околине.

Етничка припадност (према попису из 1991):

• Словенци: 33.434 (82,1%)
• Срби: 1.864 (4,6%)
• Хрвати: 1.687 (4,1%)
• Муслимани: 466 (1,1%)
• Југословени: 405 (1%)
• Албанци: 189
• Македонци: 140
• Црногорци: 93
• Мађари: 41
• Остали: 82
• Непознато: 1972 (4,8%)
• Неопредељени: 249
• Регионално опредељени: 88

•   Гревенброих
•   Зинген
•   Славонски Брод
•   Будва
•   Череповец
•   Ћуприја
•   Грац
•   Шпитал
•   Добој

•  
  1830
•  
  Цељски дом
•  
  Старо здање Грофовије
•  
  Градска пошта
•  
  Градска Катедрала Св. Данила
•  
  Куће на Главном тргу
•  
  Железничка станица налази се одмах до главног шеталишта

• Јоланда Чеплак (1976. -) атлетичарка
• Јанез Дрновшек (1950—2008) политичар, државник и други председник Словеније
• Ото Пестнер (1956. -) певач
• Јелко Кацин (1955. -) политичар

Цеље је град-побратим са:

Гревенбројхом	Немачка	(од 1986)
Сингеном	Немачка	(од 1990)
Добојем	Р. Српска, БиХ	(од 1965)
Череповецом	Русија	од 2009.
Шапцем	Србија	од 2024.

• Црква Светог Саве у Цељу