Хугеноти: француски протестанти

Такође су познати као француски калвинисти.

Познати хугенот је био Енрике од Наваре, будући краљ Анри IV од Француске, који је морао да се одрекне протестантизма како би спасао живот у покољу хугенота који се десио 24. августа 1572, познатом као Вартоломејска ноћ.

Хугенотске побуне 1620-их резултирале су укидањем њихових политичких и војних привилегија. Задржали су верске одредбе Нантског едикта све до владавине Луја XIV, који је постепено појачавао прогон протестантизма све док није издао Едикт из Фонтенблоа (1685). Тиме је окончано правно признавање протестантизма у Француској и хугеноти су били приморани да или пређу у католичанство (вероватно као никодемити) или да побегну као избеглице; били су подвргнути насилним драгонадама. Луј XIV је тврдио да је популација француских хугенота смањена са око 900.000 или 800.000 присталица на само 1.000 или 1.500. Он је преувеличао пад, али драгонаде су биле разорне за француску протестантску заједницу. Егзодус хугенота из Француске довео је до одлива мозгова, јер су многи од њих заузимали важна места у друштву.

Преостали хугеноти су се суочили са континуираним прогоном под Лујем XV. У време његове смрти 1774, калвинизам је био скоро елиминисан из Француске. Прогон протестаната је званично окончан Версајским едиктом, који је потписао Луј XVI 1787. Две године касније, Револуционарном декларацијом о правима човека и грађанина из 1789, протестанти су стекли једнака права као грађани.

 

Хугенотски крст је препознатљиви амблем хугенота (croix huguenote). Сада је званични симбол Église des Protestants réformés (Француска протестантска црква). Потомци хугенота понекад овај симбол приказују као знак извиђања (препознавања) међу њима.

 

Питање демографске снаге и географског ширења реформисане традиције у Француској покривено је у разним изворима. Већина њих се слаже да је хугенотска популација достигла чак 10% укупне популације, или око 2 милиона људи, уочи масакра на дан Светог Вартоломеја 1572.

Ново учење Џона Калвина привукло је значајне делове племства и урбане буржоазије. Након што је Џон Калвин увео реформацију у Француској, број француских протестаната се током деценије између 1560. и 1570. године непрекидно растао до око десет процената становништва, или приближно 1,8 милиона људи. У истом периоду у Француској је деловало око 1.400 реформираних цркава. Ханс Ј. Хилербранд, стручњак за ту тему, у својој Енциклопедији протестантизма: Четворотомни сет тврди да је хугенотска заједница достигла чак 10% француског становништва уочи масакра на дан Светог Вартоломеја, смањујући се на 7 до 8% до краја 16. века, а даље након снажног прогона који је поново почео укидањем Нантеског едикта од стране Луја XIV из Француске 1685.

Међу племићима, калвинизам је достигао врхунац уочи масакра на Дан Светог Вартоломеја. Од тада се потпора нагло смањивала, јер хугеноте више нису толерисале ни француска краљевска породица, ни католичке масе. До краја шеснаестог века хугеноти су чинили 7-8% целокупне популације, или 1,2 милиона људи. До тренутка када је Луј XIV укинуо Нантски едикт 1685. године, хугеноти су чинили 800.000 до милион људи.