Хадријанова вила (итал.
Вилу је као своју резиденцију саградио цар Хадријан, познат као један од Пет добрих царева, велики владар и војсковођа током чије владавине је Римско царство досегло своје најдаље границе. Вила је грађена од 117. до Хадријанове смрти 138. године нове ере и представља један од најлепших стамбених објеката подигнутих током дуге историје постојања Римског царства. На површини од око 80 хектара подигнуто је више од тридесет појединачних грађевина овог јединственог урбаног комплекса.
Хадријанова вила Villa Adriana | |
---|---|
Светска баштина Унеска | |
Званично име | Хадријанова вила |
Место | Италија |
Координате | 41° 56′ 46″ С; 12° 46′ 21″ И / 41.946004° С; 12.772515° И |
Површина | 400.000 m2 (4.300.000 sq ft) |
Критеријуми | Културна: вила: (i), (ii), (iii) |
Референца | 907 |
Упис | 1999. (23. седница) |
Веб-сајт | www |
Данас Хадријанова вила има статус заштићеног споменика културе УНЕСКО-ве светске баштине.
Тиволи или антички Тибур налази се двадесетак километара југозападно од Рима, окружен питомим брежуљцима и разгранатом мрежом речица, потока и лековитих сумпорних извора. Још од времена Републике околина Тиволија је био место где су богати Римљани подизали своје летњиковце у којима су се одмарали од градске вреве. Сам комплекс виле простире се на 80 хектара, у долини четири километара удаљеној од самог Тиволија, у близини античког пута виа Тибуртина. Била је добро снабдевена водом јер су се, осим реке Анио и околних потока, у близини виле налазила чак четири аквадукта.
Цар Хадријан остао је запамћен по томе што је је подстицао градњу многих грађевина, па је тако по његовом наређењу у Енглеској подигнут 120 километара дугачак зид који је чувао римску границу од упада варвара са севера, данас познат као Хадријанов зид. Током његове владавине изграђен је и римски Пантеон, а неки историчари верују да је планове храма довршио сам Хадријан. У центру Рима, као свој маузолеј, саградио је Анђеоску тврђаву (итал. Castel Sant' Angelo или Mausoleo di Adriano).
Кад је, после Трајанове смрти 117. године, Хадријан проглашен царем, одлучио је да своју службену резиденцију саградити управо у Тиволију. земљиште на ком је вила саграђена било је у власништву породице његове супруге Сабине, Трајанове сестричине. Ту се већ налазила мала кућа за одмор, подигнута у 1. веку. п. н. е., саграђена као традиционални римски домус који се састојао од куће са атријумом и перистилом и врта. Неки њени делови уклопљени су у нову царску вилу. Градња виле је, са краћим прекидима, трајала током читаве Хадријанове владавине, а неки мањи делови завршени су и после његове смрти. Постоје подаци да су се делови грађевина којима Хадријан није био задовољан рушили, како би грађевина била у складу с његовим замислима. Као царска резиденција почела је да се користи већ 125. године. У њој је цар приређивао забаве за своје богате поданике: концерте, позоришне представе, богате гозбе и тд. После Хадријанове смрти вила је била настањена све до периода касне антике када су је опустошили варвари.
После Хадријанове смрти вилу је наследио Антонин Пије, тако да вила остаје у царском власништву, али је нови власник у њој ретко боравио. Већ је у раздобљу Константина била је мета пљачкаша, а навале Германа појачале су њено постепено пропадање.
Мало је сачуваних писаних извора у којима се спомиње Хадријанова вила. У римској књижевности пронађено је свега четири помињања: у делу Historia Augusta, из 4. века и у њима се описује период од Хадријановог ступања на власт 117. године до 284. односно почетка Диоклецијанове владавине; у биографији Зенобије, краљице Палмирског Царства коју је, пошто ју је војно поразио, цар Аурелијан одвео у Рим, где је живела на имању недалеко од виле); у делу De Caesaribus Аурелија Виктора, у коме је детаљно описан живот у вили у доба Хадријана.
Током средњег века становници Тиволија користили су рушевине као извор грађевинског материјала извор грађевног материјала за изградњу града Тиволија. Интересовање јавности за овај комплекс поново је порасло крајем 15. века, када је је папа Пије II обишао њене рушевине и описао их у делу Коментари.
Током ренесансе и барока Хадријанова вила постаје инспирација за већину архитеката и њена архитектура почиње да се проучава. Из тог периода остало је много цртежа и планова. Истовремено са тим први истраживањима одвијала се и велика пљачка остатака виле. Скулптуре пронађене у вили данас се налазе у музејима и приватним збиркама широм света, а богати мермерни украси остали су сачувани само у траговима.
Вила је 1873. године постала власништво италијанске државе и тада започињу озбиљна археолошка ископавања и научна истраживања. Од 1999. године Хадријанова вила има статус заштићеног споменика културе УНЕСКО-ве светске баштине. Археолошка истраживања која се перманентно обављају на локалитету виле још увек нису обухватила трећину овог грандиозног комплекса.
За обнову и одржавање локалитета неопходна су изузетно велика средства, која италијанска држава није у могућности да одобри. Због тога комплекс убрзано пропада и уврштен је на УНЕСКО-ву листу 100 најугроженијих споменика културе на свету. Сваке године затвара се по неки део, па и број посетилаца значајно опада.
Тијеком своје владавине цар Хадријан је много времена проводио на путовањима Царством, на којима се упознао са грчком и египатском културом. Зато поједини делови виле представљају репродукције неких од грађевина које је видео на својим путовањима и које су на њега оставиле снажан утисак. Због тога се претпоставља да је већи број грађевина унутар комплекса саграђен управо према његовим замислима.
По својој концепцији Хадријанова вила се разликује од већине античких палата јер распоред грађевина унутар простора виле не следи строге принципе симетрије, већ је он слободан и замишљен тако да задиви постиоца, стварајући изненађујуће амбијенте и перспективе. Грађевине различитих типова повезане су у јединствену целину и складно уклопљене у пејзаж, а свака појединачно представља ремек-дело римског градитељства.
Комплекс је био и добро чуван, како би се обезбедио царев сигуран боравак. Око виле су били подигнути дугачки заштитни зидови, а у њу се могло ући само ограниченим бројем приступних путева који су биле под непрекидном стражом. Појединачне грађевине биле су међусобно повезане стазама осмишљеним тако да их је било једноставно и лако надгледати. Главни улаз у вилу била је поплочана стаза са окретиштем за кочије.
Осим надземне мреже стаза и улица којима су се служили становници виле и гости, постојала је и подземна мрежа, намењена слугама. Ова мрежа повезује различите зграде и туда су се слуге и робови неприметно кретали ради. Једна је од најдужих подземних сервисних улица имала је више од четири километра и била је осветљена малим отворима на таваници. Главни тунел је широк три метра и протеже се више од пола километра ка североистоку, а задим скреће ка југу и води до кружног проширења за које се верује да је служило за окретање кола. Пролаз је назван Strafa Carrabile (велики подземни пролаз) и већи је од осталих тунела. Ова подземна мрежа тунела и даље се мапира. Како су неки од тунела блокирани крхотинама и камењем, археолози за истраживање ових делова користе роботе опремљене камерама. На тај начин је откривен још један тунел, широк пет метара, за који стручњаци верују да је коришћен као пут са две траке.
Према својој намени појединачне грађевине унутар комплекса могу се поделити у три групе:
Неке од најзначајнијих грађевина на простору виле су: Грчки театар, Палестра, Царски триклинијум, Хоспиталија, Грчка библиотека, Латинска библиотека, Дворана филозофа, Златни трг, Царска палата, Терме, Стоа Поикиле, Дворана дорских пиластара, Врт Стадиум, Зимска палата, Преториј, Каноп, Поморско позориште (Teatro Marittimo) итд. Већина данашњих назива ових грађевина настала је у време ренесансе, када су их први истраживачи, посебно италијански архитекта Пиро Лигорио (Pirro Ligorio, 1512-1583), упоређивали са описима из дела Historia Augusta, а односе се на Хадријанова путовања у различите провинције Царства. Осим самих грађевина, ту су се још налазиле и терасе, вештачке пећине, базени, фонтане, водопади, рибњаци и језерца, врт са цветњацима и украсним биљкама, а такође и простори са животињама, и птицама, као и забавни парк.
Цео комплекс Хадријанове виле био је богато декорисан. Сценски канал или Канопио најбоље дочарава уметнички дух Хадријанове виле. Само на том делу комплекса пронађено је 35 скулптура и фрагмената. Неки од њих су скулптура Хадријана и Јулије Домне, прикази богова и богиња (Дионис, Атина, Хермес, Изида), митолошких бића (Силен, Амазонка, Скила) и многе друге. Биле су постављене у сваком делу комплекса, било да се радило о форуму, термама или некој просторији у вили. Оне су биле одраз историје и показатељ успеха и богатства власника. Сматра се да од деветнаест пронађених Хадријанових портрета ни један не датира из периода пре његове владавине, иако га ти портрети приказују као младића. Скулптуре су биле обојене.
Тремови су били осликани или испуњени мозаицима, а зидови обложени мермером, осликани фрескама или украшени штукатурама. Чувени мозаик с голубовима, пронађен који је 1737. године у згради Академије, састоји се од хиљаду прецизно сложених делића, тек нешто већих од милиметра. Овај мозаик данас се сматра једним од најлепших мозаика свих времена. Други познати фрагмент, који се данас чува у једном од берлинских музеја, део је подног мозаика триклинијума у вили, а приказује борбу кентаура са дивљим мачкама - тигром, лавом и леопардом. Неки аутори сматрају да овај мозаик може дати представу о томе како је изгледало грчко сликарство, јер је познато да су Римљани копирали старогрчку уметност. Из писаних извора зна да су Стари Грци сматрали да су њихове слике биле највеће постигнуће њихове уметност.
This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article Хадријанова вила, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.