Франц Антел (нем.
јун">28. јун 1913 – Беч, 11. август 2007) био је аустријски филмски продуцент, сценариста и режисер.
Франц Антал | |
---|---|
Датум рођења | 28. јун 1913. |
Место рођења | Беч, Аустроугарска |
Датум смрти | 11. август 2007.94 год.) ( |
Место смрти | Беч, Аустрија |
Занимање | Филмски сценариста, режисер и продуцент |
Активни период | 1948-2003 |
Рођен у Бечу, Антел је у међуратним годинама радио углавном као филмски продуцент. После Другог светског рата почео је да пише и режира филмове. Касних 1940-их, 1950-их и 1960-их, режирао је углавном комедије (романтичне, слапстик и мјузикле) и филмове са темом аустроугарске историје, који су од тада, подједнако за аустријске и немачке ТВ станице, били основни део поподневног викенд програма. Нешто другачији је био филм о афери Оберст (пуковник) Редл која је потресла Аустро-Угарску монархију уочи Првог светског рата. Сам Антел је касније прокоментарисао овај период: „Увек сам желео да пружим добру забаву људима у биоскопу. После пројекције људи треба да кажу: Е, сад сам добро расположен, изаћи ћу да попијем чашу вина“ (немачки оригинал: "Ich wollte die Leute im Kino immer gut unterhalten. Die Besucher sollten nach der Filmvorführung sagen: So, jetzt bin ich gut aufgelegt, jetzt geh ich auf ein Viertel Wein.")
Од касних 1960-их, подстакнут новим приликама у филмској индустрији које је донела сексуална револуција, Антел је постепено пребацио своје главно интересовање на меку порнографију и вулгарност. Ту се истиче његова серија филмова Фрау Виртин („домаћица“), режирана под псеудонимом Франсоа Легран, којом је покушао да добије међународно признање. Наслови су укључивали Слатки греси секси Сузан (1967), Секси Сузан поново у греху (1968), Дивљи, жељни и секси (1969) и Немој рећи тати (под насловом: Несташне нимфе у САД) (1972).
Антел је причао анегдоту о себи описујући како је, да би оправдао своју репутацију женскароша, носио пар високих потпетица у свом пртљагу које би потом повремено стављао у ходник испред своје хотелске собе – посебно када је путовао сам.
Међу најпознатијим глумцима са којима је Антел радио од 1940-их до 1970-их били су Ханс Мозер, Пол Хербигер, Оскар Вернер, Курд Јургенс, Тони Кертис, Херберт Фукс, Хајнрих Швајгер, Артур Кенеди, Керол Бејкер, Едвиге Фенех, Џорџ Хилтон, Мариса Беренсон, Брит Екланд, Андреа Фереол.
1981. је била прекретница у Антеловој каријери када је адаптирао за биоскопе позоришну представу Улриха Бехера и Питера Презеса. Смештен у доба Аншлуса 1938. до после завршетка рата, Бокерер говори о бечком месару по имену Карл Бокерер (глуми га Карл Меркац) коме здрав разум, а не интелект говори да се супротстави нацистима и који се усуђује да покаже отпор само зато што није у потпуности свестан могућих фаталних последица својих поступака. Док Бокерер и његова супруга преживљавају рат неповређени, њихов син се придружује СА, али је после неке унутрашње интриге послат на фронт и убијен. Филм је уврштен на 12. Московски међународни филмски фестивал.
Снажна антифашистичка порука филма, дирљиви дијалози и наступи најпопуларнијих аустријских глумаца и глумица (Ида Кротендорф, Алфред Бем, Хајнц Маречек, Ханс Холт, Долорес Шмидингер и многи други) учинили су Бокерер необично успешним филмом и дали нови подстицај Антеловој каријери. Направио је три наставка, који прате животе Бокерера све до 1960-их, а сваки приказује кључни историјски догађај у Аустрији или некој од њених суседних земаља:
This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article Франц Антел, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.