Фернандо Ii Од Арагона

март">10. март 1452 — Мадригалех, 23. јануар 1516) био је краљ Арагона и Сардиније.

Фернандо II од Арагона
Фернандо Католички
Лични подаци
Датум рођења	(1452-03-10)10. март 1452.
Место рођења	Сос дел Реј Католико, Шпанија
Датум смрти	23. јануар 1516.(1516-01-23) (63 год.)
Место смрти	Мадригалехо, Екстремадура, Шпанија
Гроб	Краљевска капела у Гранади
Породица
Супружник	Изабела I од Кастиље, Жермен де Фоа
Потомство	Хуана I од Кастиље, Изабела од Арагона и Кастиље, Хуан од Арагона и Кастиље, Марија од Арагона и Кастиље, Катарина од Арагона, Alonso de Aragón, John of Aragon, Prince of Girona
Родитељи	Хуан II од Арагона Хуана Енрикес
Династија	Трастамаре
Краљ Сицилије (1468—1516) Краљ Арагона, Валенсије, Мајорке и гроф Барселоне (1479—1516) Краљ Кастиље и Леона (1474—1504) Краљ Напуља (1504—1516) Краљ Горње Наваре (1512—1516)
Период	1468-1516
Претходник	Хуан II од Арагона
Наследник	Карло V, цар Светог римског царства

Син је Хуана II од Арагона и Хуане Енрикес. Био је краљ Арагона у периоду између 1479 и 1516. Био је такође савладар Кастиље између 1474. и 1504. и регент кастиљанске круне између 1507. и 1516. због менталне неспособности своје кћерке Хуане да преузме улогу владара након смрти Филипа Лепог, њеног супруга. Такође је био краљ Сицилије (1468—1516) и Напуља (1504—1516). Од 1511. до 1516. прогласио је себе Imperator totius Africa (Царом целе Африке) након што је освојио Тлемкен и учинио Зајанидског султана Абу Абдалаха V својим вазалом. Он је био и велемајстор шпанских војних редова Сантијаго (1499-1516), Калатрава (1487-1516), Алкантара (1492-1516) и Монтеса (1499-1516), након што их је трајно припојио Шпанској круни. Владао је заједно са Изабелом над династички уједињеном Шпанијом; заједно су познати као католички монарси. Фердинанд се сматра де факто првим краљем Шпаније, и као такав је описан током своје владавине (лат. Rex Hispaniarum; шп. Rey de España).

Фердинанд је био краљ круне Кастиље све до Изабелине смрти 1504. године, када је њихова ћерка Хуана постала краљица. Те године, после рата са Француском, Фердинанд је освојио Напуљско краљевство. Године 1506, постао је регент Кастиље (као Реј Сењор де Кастиља) у име своје ментално нестабилне ћерке Хуане. Године 1505, као део уговора са Француском, Фердинанд се оженио Жерменом од Фоа, нећакињом француског краља Луја XII и сестром Гастона од Фоа. Фердинандово и Жерменино једино дете, Џон, умрло је убрзо након његовог рођења. Године 1512. Фердинанд је освојио Краљевину Навару, владајући свим територијама које обухватају данашњу Шпанију до своје смрти 1516. Наследили су га његово најстарије преживело дете, Хуана, и његов унук Карло. Забележено је да је Фердинандов праунук Филип II од Шпаније, док је гледао у његов портрет, рекао „Све дугујемо њему“. Модерни историчар сер Џон Х. Елиот је закључио „у мери у којој се [успостављање Шпанског царства] може приписати било ком одређеном скупу политика и акција, то су биле политике и акције краља Фердинанда и кардинала Сиснеросе.“

Фердинанд је рођен 1452. године у Сос дел Реју у Арагону. Отац, Хуан II Арагонски, владао је Наваром од 1425. године, а Арагоном од 1458. године. Потицао је из породице која је била огранак династије Трастамара. Мајка, Хуана, припадала је знаменитој породици Енрикез. Фердинанд је растао у сенци своје тврдоглаве мајке, коју је њен много старији муж волео и препуштао јој се. Чинило се да је од самог почетка одгајала сина да се попне на трон Арагона. Почело је тако што је одложила његово крштење скоро годину дана све док краљ Алфонсо није именовао свог брата Јована за регента, чиме је омогућено да се Фердинандово крштење одржи у катедрали-базилици Госпе од Пилара у главном граду Сарагоси са свим помпе коју је приуштио једном арагонском инфанту. Дете је добило име по свом деди по оцу, Фердинанду I, првом краљу Трастамара Арагона. Краљ Фердинанд I био је најистакнутији иберијски херој у ратовима против Мавара у последње време. Године 1458, Фердинандов ујак је умро без законите деце и његов отац је постао краљ Јован II од Арагона.

Фердинанд се 1469. године оженио Изабелом, полусестром Енрикеа IV Кастиљског. Венчање је обављено у Ваљадолиду у тадашњој краљевини Кастиљи. Крајем 15. века две водеће силе на Иберијском полуострву биле су Арагон и Кастиља. Кастиља је имала знатно већу територију од Арагона. Имала је око пет милиона становника са тенденцијом пораста, а од 1492. године држава се богати експлоатацијом нових америчких територија. Арагон је, са друге стране, бележио демографски пад. Имао је мање од милион становника. Брак између Фердинанда II од Арагона и Изабеле од Кастиље (1469) традиционално се сматра кључним догађајем за настанак шпанске државе.

До Изабелине смрти

Фердинанд и Изабела су заједно владали над обема краљевинама. Прва њихова мера било је оснивање Светог братства, локалне полиције у служби круне. Сем тога, њих двоје су предузели мере ради централизације државе. Реорганизацијом Већа Кастиље односно Кортеса у Толеду 1480. године. Још једна последица уједињења јесте увођење Свете инквизиције у Кастиљу. Она је већ постојала у Арагону. Јевреји су 1492. године протерани из Шпаније (Гранадским указом) након чега се насељавају углавном у области источног Средоземља формирајући фардске заједнице. У спољашњој политици су такође били успешни. Држава је 1492. године проширена освајањем Гранадског султаната. Тиме је окончано осмовековно муслиманско присуство на полуострву. Након Изабелине смрти 1504. године, Фердинанд је владао Кастиљом као регент.

Споразумом у Алкасови 1480. године Кастиља је предала Португалији права на искључиво присуство у Африци. Стога се Шпанија окреће ка западу и окупира Канарска острва. У име Кастиље, Ђеновљанин Кристифор Колумбо открива Америку октобра 1492. године. Убрзо су окупирана и Канарска острва. Споразумом у Тордесиљасу из 1494. године уз лично посредовање папе Александра IV је извршено разграничење између две круне. Португалији је припао простор тада још увек неистраженог Бразила, а Шпанији остатак Америке.

Регентство над Кастиљом

Кастиљски Кортес је крунисао Изабелину ћерку Хуану за краљицу Кастиље. Њен супруг, Филип I, припадао је династији Хабзбург као син Максимилијана I и Марије Бургундијске. Године 1506. Филип је проглашен краљем уместо Хуане која је била ментално болесна. Умро је исте године под непознатим околностима, највероватније од тровања које је наредио Фердинанд. Филипов син Карло имао је само шест година те је Кортес, иако нерадо, морао доделити регентску власт Фердинанду.

Спољна политика након Изабелине смрти

Шпанија је сада била уједињена као персонална унија под Фердинандом Арагонским. Фердинанд је водио агресивну спољну политику. Започео је шпанско освајање Наваре. Умешао се и у Италијанске ратове покушавајући да прошири шпански утицај на Апенинском полуострву. У Рату камбрејске лиге прикључио се светој лиги формираној за борбу против француске експанзије. Сукоб са Француском на југу Италије завршен је 1505. године споразумом у дворцу Блоа којим је Фердинанд потврђен за краља Напуља и Сицилије. Кастиљске трупе су 1512. године освојиле краљевину Навару. Француска је 1516. године потписала примирје и повукла се из Милана. Шпанска контрола призната је и у северној Навари. Фердинанд је умро исте године. Наследио га је Карло I.

У браку са Изабелом I од Кастиље имао је децу:

• Изабела од Арагона и Кастиље
• Хуан од Арагона и Кастиље
• Хуана I од Кастиље
• Марија од Арагона и Кастиље
• Катарина од Арагона

У другом браку са Жермен де Фоа није имао деце.