Уставни Акт 1867.

До 1982, био је познат под називом Акт о Британској Сјеверној Америци 1867. (енгл. British North America Act, 1867).

Акт о Британској Сјеверној Америци 1867. почиње с уводом да су се три провинције: Канада, Њу Брансвик и Нова Шкотска ујединиле у Доминион Канаду, којим ће се управљати по уставним принципима сличним као и у Уједињеном Краљевству.

Територијалне јединице унутар провинције Канаде (Канада Запад и Канада Исток) одвојене су и преименоване у Онтарио и Квебек, тако да се Доминион Канада састојао од четири провинције: Онтарио, Квебек, Њу Брансвик и Нова Шкотска, и оне су добиле једнак статус у Парламенту Канаде. У Дому комуна, добиле су број представника пропорционалан њиховом броју становника. У Сенату, јединице Онтарио, Квебек и приморски регион (Њу Брансвик и Нова Шкотска) су имали раван број сенатора, сваки са по 24 сенатора.

Према Акту о Британској Сјеверној Америци 1867, федерална извршна власт се налазила у рукама монарха, кога је у земљи заступао генерални гувернер Канаде. У провинцијама, извршну власт је такође држао монарх кога су заступали лајтнант гувернери. Генерални гувернер је извршну власт вршио у сагласности са Тајним савјетом за Канаду.

Законодавну власт је вршио Парламент Канаде који се састојао од Сената и Дома комуна. Трећи номинални чинилац је био монарх. Сенаторска мјеста су била раздијељена на три јединице. Прву и други јединицу су чинили Онтарио и Квебек, док је трећа јединица подједнако припадала тзв. приморским регионима, односно провинцијама Њу Брансвик и Новој Шкотској. У провинцијама, законодавну власт су вршили провинцијски парламенти који су били дводомни или једнодомни.

Судску власт су вршили судови. Све судије је именовао генерални гувернер Канаде. Највиши суд за Канаду је био Судски комитет Тајног савјета, који се налазио у Лондону.

• Уставни акт 1982.
• Устав Канаде