Украјински барок, или козачки барок или мазепски барок, јесте архитектонски стил који је био распрострањен у украјинским територијама у 17.
и 18. веку. Стил је био резултат комбинације месне архитектонске традиције и европског барока.
Захваљујући утицајима из западне Европе, од касног 16. века, територије савремене Украјине доспеле су под утицај секуларизованог барокног облика уметности и архитектуре, који је још увек био углавном непознат у Москви. Према историчару Серхију Плохију, Петар Могила, митрополит Кијевски од 1633. до 1647. године, био је кључна личност у развоју стила као део његовог настојања да реформише Украјинску православну цркву и прилагоди Цркву изазовима реформације и контрареформације.
Украјински барок је достигао свој врхунац у време козачког хетмана Ивана Мазепе, од 1687. до 1708. године. Козачки барок је оригинална синтеза западноевропских барокних архитектонских облика и украјинске националне барокне архитектонске традиције.
Украјински барок се разликује од западноевропског барока по томе што има умеренију орнаментику и једноставније форме, и као такав се сматрао више конструктивистичким. Сачуване су многе грађевине украјинског барока, укључујући неколико зграда у Кијевопечерској лаври и манастиру Видубичи у Кијеву. Историчар Ендру Вилсон је идентификовао Цркву Свих Светих, Саборну цркву Успења у Кијевско-печерској лаври као добре примере стила, заједно са Манастиром Светог Михаила у Кијеву у Чернигову. Екстеријер Саборног храма Свете Софије у Кијеву такође је претрпео значајне измене у барокном стилу. Други пример стила је црква Светог Илије у Суботиву, где је Богдан Хмељницки сахранио свог сина Тимиша 1653. године након његове погибије у бици. Црква је такође приказана на новчаници од 5 гривна.
Најбољи примери барокног сликарства у Украјини су црквене слике у цркви Свете Тројице Кијевопечерске лавре. Брзи развој техника гравирања догодио се током периода украјинског барока. Напред у употреби стила довео је употребене сложеног система симболике, алегорија, хералдичких знакова и раскошне орнаментике. Од 17. века па надаље, у Украјини је дошло и до процвата барокне књижевности, што је заузврат помогло да се поставе темељи руске секуларне књижевности.
Рад украјинског барокног вајара Јохан Георг Пинсел, који је био активан средином 18. века у Галицији, био је предмет посебне изложбе у Лувру у Паризу 2012–2013. Пинсел, који је показао јединствену, мајсторску експресивност форме и веома личну карактеризацију драперије, данас је препознат као водећа личност у европској барокној скулптури.
Руски барокни архитекта Бартоломео Растрели, који је најпознатији по пројектовању Зимског дворца у Санкт Петербургу и Катарининог дворца у Царском селу, такође је дао допринос украјинском барокном стилу, пројектујући цркву Светог Андреја и Маријински дворац у Кијеву. Палата се сада користи као званична резиденција председника Украјине. Галицијско-италијански архитекта Бернард Меретини пројектовао је китњасти Саборни храм Светог Ђорђа у Лавову, коју је Украјинска гркокатоличка црква користила као матичну цркву.
Одређене карактеристике украјинског барока утицале су на московски барокни покрет у 17. и 18. веку у Москви. Поједине модерне украјинске црквене грађевине такође су грађене у овом стилу, али то није типично за украјински барок.
Елементе украјинског барокног стила је касније прилагодила украјинско-канадска заједница приликом изградње сопствених цркава у Канади, прилагођених дрвеној црквеној архитектури.
This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article Украјински барок, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.