Списак Јеврејских Владара: списак на Викимедији

век п. н. е.">11. века. п. н. е. почиње у Израелу да се успоставља монархија, а траје све до пада под асирску и вавилонску власт. Након времена персијске и хеленистичке превласти, након макабејске побуне у 2. веку п. н. е. успоставља се власт јеврејских етнарха и свештеника у Јудеји, а наставља се влашћу Ирода Великог и његових наследника, који владају разним подручјима данашњег Израела, Палестине, Јордана и Сирије, све до пред крај 1. века, када Римљани коначно преузимају сву власт, а потом (135. године) и преименују провинцију Јудеју у провинцију Сирија-Палестина.

Древни Израиљ

Јединствено краљевство (око 1030.-931. п. н. е.)

• Шаул, (око 1030—1010. п. н. е.)
• Јевостеј (око 1012—1010. п. н. е.)
• Давид, (око 1010.-970. п. н. е.)
• Авесалом (око 982—979. п. н. е.)
• Савеј (око 977—976. п. н. е.)
• Адонија ( --)
• Соломон, син Давидов (око 970.-931. п. н. е.)

Подељено краљевство (око 931.-587. п. н. е.)

(За раздобље стране превласти на овим просторима до 2. века п. н. е. види: Вавилон, Александар Велики, Селеукиди, Птолемеји.)

Макабејци и Хасмонејци

• Мататија Хесмонеј (170-166. п. н. е.)
• Јуда Макавеј (166.-160. п. н. е.), син свештеника Мататије који је повео побуну против Антиоха IV Епифана.
• Јонатан (160.-143. п. н. е.), брат Јудин, велики свештеник
• Симон Таси (143.-134. п. н. е.), велики свештеник и етнарх
• Иван Хиркан I (134.-104. п. н. е.), велики свештеник и етнарх
• Аристобул I (104.-103. п. н. е.), узима наслов краља
• Александар Јанеј (103.-76. п. н. е.), краљ
• Салома Александра (76.-67. п. н. е.), краљица (њен син Хиркан II је велики свештеник)
• Хиркан II (67. п. н. е.), наслеђује мајку као краљ
• Аристобул II (67.-63. п. н. е.), краљ и велики свештеник (истиснуо Хиркана са престола)
• Хиркан II (63.-40. п. н. е.), поновно велики свештеник, а онда и етнарх (47.-41. п. н. е.)
• Антигон II Мататија (40-37. п. н. е.)
• Аристобул III
• Антипатер Идумејац
• Ирод I Велики и његов брат Фазаел, Идумејци, синови Хиркановог министра Антипатера, тетрарси (41.-40. п. н. е.)
• Антигон (40.-37. п. н. е.), краљ и велики свештеник, Ирод у бегу

Иродовци

• Ирод I Велики, оженио Маријамну I, унуку Хиркана II и Аристобула II, стварни краљ Јудеје (37.-4. п. н. е.)
• Ирод Архелај, етнарх Јудеје и Самарије (4. п. н. е.-6.). Након тога Јудеја постаје римска прокураторска провинција, а главни град се сели у Цезареју
• Ирод Антипа, тетрарх Галилеје и Переје (4. п. н. е.-39.)
• Ирод Филип, тетрарх Гауланитиде, Батанеје, Трахонитиде и Ауранитиде, и подручја Панеје или Итуреје (4. п. н. е.-34.). Након његове смрти тетрархија је припојена провинцији Сирији.
• Ирод Агрипа, син Аристобулов, краљ у Филиповој тетрархији (37.-44.), и краљ Јудеје и Самарије (41.-44.). Након његове смрти, Јудеја је поновно прокураторска провинција.
• Ирод II Халкидски (41.-48.)
• Ирод Агрипа, син Ирода Агрипе, краљ Халкиде (48.-53.) и надгледник јерусалимског Храма (49. )
• Антипатер Идумејац
• Ирод Агрипа II, умјесто Халкиде постаје краљ Филипове тетрархије (53.-93.) и Варове епархије у данашњем северном Либану, а од 55. године Нерон му даје и део Галилеје и Переје.

У превирањима која су уследила за време Првог јеврејског устанка, Храм је спаљен и срушен, а Јудеја постаје царска провинција.

У Другом јеврејском устанку (132—135.) Јевреје ће водити Симон бар Кохба. Након пораза, Јудеја је преименована у провинцију Сирију-Палестину, а Јерусалим у Елију Капитолину (лат. Aelia Capitolina).

Јевреји ће своју државу поновно да успоставе тек након Другог светског рата.

• Историја Палестине
• Историја Израела