Седам Светских Чуда Старог Света

Међутим, од ових седам чуда још само комплекс великих пирамида у Гизи и дан данас постоји.

1. Артемидин храм (550. п. н. е.) у Ефесу, Турска.
2. Великa пирамидa у Гизи у Египту.
3. Висећи вртови из Вавилона, чији је творац Набукодоносор II, око 8. векa п. н. е.
4. Колос са Родоса, скулптура Хелиоса (292. п. н. е. — 280. п. н. е.).
5. Маузолеј у Халикарнасу, у данашњем Бодруму, Турска.
6. Статуа Зевса у Олимпији (око 457. п. н. е.).
7. Фарос у Александрији, светионик направљен 270. п. н. е. на острву Фарос близу Александрије.

 

Најстарије помињање листе светских чуда потиче од историчара Херодота (око 450. п. н. е.). Први пут свих седам чуда су заједно поменута у епиграму феничанског писца Антипатроса из Сидона (2. век п. н. е.), који је описао путопис по источном Медитерану свога времена. Грци су овај списак назвали: Τὰ ἑπτὰ θεάματα τῆς οἰκουμένης [γῆς] – „Седам атракција насељене Земље које треба обавезно видети“. Седам чуда је вероватно одабрано зато што је овај број за старе Грке имао симболику магичног броја. Опис седам светских чуда се налази у трактату из 6. века нове ере „О седам светских чуда“ (De septem mundi miraculis).

Освајање већег дела западног света од стране Александра Великог у 4. веку пре нове ере омогућило је хеленистичким путницима приступ цивилизацијама Египћана, Персијанаца и Вавилонаца. Импресионирани и опчињени знаменитостима и чудима разних земаља, ови путници су почели да набрајају оно што су видели да би их запамтили.

Уместо „чуда“, стари Грци су говорили о „theamata“ (θεάματα), што значи „знаменитости“, другим речима „ствари које треба видети“ (Τὰ ἑπτὰ θεάματα τῆς οἰκουμένης [γῆς] Tà heptà theámata tēs oikoumenēs [gēs]). Касније је коришћена реч за „чудо“ („thaumata“ θαύματα, „чуда“). Стога је листа требало да буде пандан туристичког водича за древни свет.

Прву референцу на листу од седам таквих споменика дао је Диодор Сицилијски. Епиграмиста Антипатар са Сидона, који је живео око или пре 100. године пре нове ере, дао је листу од седам „чуда“, укључујући шест од садашње листе (заменивши зидове Вавилона Александријским светиоником):

Гледао сам у зидове неосвојивог Вавилона по којима се јуре кочије, и на Зевса поред обала Алфеја, видео сам висеће вртове и Колоса Хелиоса, велике вештачке планине високих пирамида и џиновску гробницу Маусола; али када сам видео Артемидину свету кућу која се уздиже до облака, остале су стављене у сенку, јер само сунце никада није гледало себи равног изван Олимпа.

— Грчка антологија IX.58

 

Други антички писац, који се, можда сумњиво, представљао као Филон Византијски, написао је кратак извештај под насловом Седам знаменитости света. Преживели рукопис је некомплетан, недостају му последње странице. Ипак, из текста преамбуле може се закључити да списак од седам знаменитости тачно одговара Антипатровом (у преамбули се помиње локација Халикарнаса, али недостају странице које описују седмо чудо, вероватно Маузолеј).

Обим

Листа је покривала само медитеранске и блискоисточне регионе, који су тада чинили познати свет Грка. Примарни извештаји хеленистичких писаца такође су снажно утицали на места укључена у листу чуда. Пет од седам записа прослављају грчка достигнућа у грађевинарству, са изузетком пирамида у Гизи и висећих вртова Вавилона.

Уметност и архитектура

 

Седам чуда на Антипатровој листи добило је похвале за своје значајне карактеристике, у распону од суперлатива највишег или највећег од њихових типова, до умећа којим су изведена. Њихова архитектонска и уметничка обележја су имитирана у целом хеленистичком свету и шире.

Грчки утицај у римској култури и оживљавање грчко-римских уметничких стилова током ренесансе заокупили су машту европских уметника и путника. Направљене су слике и скулптуре које алудирају на Антипатрову листу, док је значајан број авантуриста путовао на стварна места да би лично видели чуда. Легенде су кружиле да би додатно употпуниле суперлативе чуда.

• Седам светских чуда новог света
• Седам српских чуда
• Чуда света

Спољашње везе

 

Седам светских чуда старог света на Викимедијиној остави.

• "Seven Ancient Wonders of the World" on The History Channel website. Also includes links to medieval, modern and natural wonders.
• Parkin, Tim, Researching Ancient Wonders: A Research Guide, from the University of Canterbury, New Zealand. – a collection of books and Internet resources with information on seven ancient wonders.
• "Eternal wonder of humanity's first great achievements", by Jonathan Glancey in The Guardian, 10 March 2007
• 77 Wonders of the World in 360° A list of world wonders linking the ancient 7 Wonders of the World and the World Heritage List by UNESCO