Римско грађанско право је у античкој римској држави представљало привилеговани друштвени статус ограничен на одређене дијелове становништва, а који је са собом доносио одређена права и обавезе.
Категорије становништва које су се могле сматрати римским држављанима односно грађанима мијењале су се кроз историју, али су се оквирно римским грађанима сматрали искључиво мушкарци чији је отац и сам био римски грађанин.
Становништво које није улазило у оквир римских грађана оквирно се може подијелити на становнике подручја под римском влашћу, односно поданике клијентских држава или римских савезника; жене које немају политичких и других права, те робове који немају никаквих права.
Ius honorum - Право да буде изабран за јавне функције.
Ius commercii - Право на склапане ваљаних уговора и на власништво као римски грађанин.
Ius gentium - Посебна врста права која се развила у Риму у 3. вијеку п. н. е. због повећаних контаката Римљана с другим народима и државама, и потребе за рјешавањем разних ситуација насталих у контактима римских грађана и странаца. Ius gentium је била својеврсна римска кодификација тадашњег међународног права, темељена на тада високо развијеном трговачком праву грчких градова-држава и других поморских сила. Права из Ius gentium су могле уживати све особе, биле држављани или не.
Ius connubii - Право на склапање брака као римски грађанин, право да буде глава римске породице тј. pater familiasа. Дјеца из тог брака су сматрана римским грађанима.
Ius migrationis - Право да се право римског грађанина одржи и након пресељења у полисприкладног статуса. На примјер, особе са статусом cives romani (в. доље) задржавале су свој civitas и када би одселили у римску колонију. Латини би чували свој статус и ius Latii ако би се преселили у другу латинску државу или колонију. Ово право се, међутим, није задржавало приликом пресељења у колонију нижег правног статуса.
Право на имунитет од неких пореза и других правних обвеза, поготово који се тичу локалних правила и обичаја.
Право на покретање и вођење тужбе пред судом.
Право на одбрану пред судом.
Право на жалбу на сваку одлуку магистрата или нижег суда.
Ако би био оптужен за издају, римски грађанин имао је право на суђење у самом Риму; ако би био осуђен на смрт, римски грађанин није смио бити осуђен на разапињање. (Иако су осуђени за исто дјело, свети Павле и Петар добили су различите казне - Павлу је одрубљена глава, док је Петар, зато што није био римски грађанин, бичеван а потом разапет.)
Римско грађанство било је услов за регрутацију у римске легије, иако се то правило знало игнорисати. Не-грађани су се могли пријавити у помоћне јединице те службом заслужити римско грађанско право.
This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article Римско грађанско право, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses. ®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.