Привреда Аустрије

До 1980-их, многе од највећих аустријских индустријских фирми су национализоване; последњих година, међутим, приватизација је смањила државне фондове на ниво који је упоредив са другим европским економијама. Синдикати су посебно јаки у Аустрији и имају велики утицај на политику рада. Поред високо развијене индустрије, међународни туризам је најважнији део националне економије.

Привреда Аустрија
Беч
Валута	евро
Статистика
БДП (номинална)	$457.637 милијарди (номинално, 2018) $463.220 billion (PPP, 2018)
БДП раст	2.0% (2016) 2.5% (2017) 2.7% (2018) 1.8% (2019)
БДП по становнику	$51,509 (номинално, 2018) $52,137 (PPP, 2018 est.)
БДП по сектору	агрикултура: 1.3%, индустрија: 28.4%, услуге: 70.3% (2017)
Инфлација (ИПЦ)	1.762% (2019), 2.119% (2018) , 2.230% (2017)
Становништво испод линије сиромаштва	17.5% ризика за сиромаштво (2018)
Џини индекс	26.8 low (2018,Eurostat)
Радна снага	4,26 милиона (2017)
Радна снага по занимањима	агрикултура: 0.7%,индустрија: 25.2%, услуге: 74.1% (2017)
Главне индустрије	грађевинарство, машине, возила и делови, храна, метали, хемикалије, дрво и папир, електроника, туризам
Размена
Извоз	$156,7 милијарди (2017)
Извозна добра	машине и опрема, моторна возила и делови, индустријска роба, хемикалије, гвожђе и челик, прехрамбени производи
Главни извозни партнери	Немачка 29.4%  САД 6.3%  Италија 6.2%   Швајцарска 5.1%  Француска 4.8%  Словачка 4.8% (2017)
Увоз	$158,1 милијарди (2017 est.)
Увозна добра	машине и опрема, моторна возила, хемикалије, метална роба, нафта и нафтни производи, природни гас, храна
Главни увозни партнери	Немачка 41.8%  Италија 5.8%   Швајцарска 5.5%  Чешка 4.4%  Холандија 4.2% (2017)
СДИ stock	$294,1 милијарди (31. децембар 2017) Abroad: $339,7 милијарди (31. децембар 2017)
Бруто спољни дуг	$630,8 милијарди (31 December 2017)
Јавне финансије
Јавни дуг	78.6% БДП-а (2017 est.)
Приходи	201,7 милијарди (2017)
Расходи	204,6 милијарди (2017)
Све вредности, ако није другачије назначено, изражене су у америчким доларима

Немачка је историјски била главни трговински партнер Аустрије, чинећи је осетљивом на брзе промене у немачкој економији. Међутим, пошто је Аустрија постала чланица Европске уније, она је стекла ближе везе с другим економијама Европске уније, смањујући своју економску зависност од Немачке. Поред тога, чланство у ЕУ привукло је прилив страних инвеститора које је привукао приступ Аустрије јединственом европском тржишту и близина економијама које теже Европској унији. Раст БДП-а се убрзао посљедњих година и достигао је 3,3% у 2006.

Аустрија је 2004. године била четврта најбогатија земља у оквиру Европске уније, која је имала БДП по глави становника од око 27,666 €, са Луксембургом, Ирском и Холандијом.

Беч је рангиран као пети најбогатији регион у Европи са БДП-ом од 38,632 € по глави становника, одмах иза региона Лондона, Луксембурга, Брисела и Хамбурга.

Раст је био стабилан у периоду од 2002. до 2006. године који се кретао између 1 и 3,3%. Након што је достигао 0% у 2013. години, раст се мало повећао и од 2016. године износи 1,5%.

Још од завршетка Другог светског рата Аустрија је постигла одрживи економски раст. У великим успонима 1950-их, напори за обнову Аустрије довели су до просечне годишње стопе раста од више од 5% у реалним износима и у просеку су износиле око четири пет посто кроз већину 1960-их. Након умереног раста реалног БДП-а од 1,7%, 2% и 1,2%, у 1995., 1996. и 1997. години, економија се опоравила и са реалном експанзијом БДП-а од 2,9% у 1998. и 2,2% у 1999. години.

Аустрија је постала чланица ЕУ 1. јануара 1995. Чланство је донело економске користи и изазове и привукло је прилив страних инвеститора које је Аустрија привукла приступу јединственом европском тржишту. Аустрија је такођер остварила напредак у општем повећању међународне конкурентности. Као чланица економске и монетарне уније Европске уније, аустријска економија је блиско повезана са другим земљама чланицама ЕУ, посебно са Немачком. 1. јануара 1999. Аустрија је увела нову валуту евра у сврхе рачуноводства. У јануару 2002. године уведене су евро новчанице и кованице, замењујући аустријски шилинг.

У Аустрији се евро појављује у 1999. години, међутим све аустријске кованице евра уведене су 2002. године. За аустријске кованице одабрано је осам различитих дизајна, по једној номиналној вредности. 2007. године, да би усвојила нову заједничку мапу као и остале земље еврозоне, Аустрија је променила заједничку страну својих кованица.

 

Пре усвајања евра 2002. године, Аустрија је задржала коришћење аустријског шилинга који је први пут успостављен у децембру 1924. године. Шилинг је укинут након Аншлуса 1938. године и поново уведен након завршетка Другог светског рата у новембру 1945. године.

Аустрија има једну од најбогатијих колекција сакупљачких кованица у еврозони, с номиналном вредношћу од 10 до 100 еура (иако је кованица од 100.000 еура била изузетно кована 2004. године). Ови новчићи су наслеђе старе националне праксе ковања сребрних и златних новчића. Ове кованице нису законско средство плаћања у целој еврозони. На пример, аустријски комеморативни ковани новац од 5 еура не може се користити ни у једној другој земљи.

Многе највеће фирме су прешле у државну својину у раном послератном периоду како би их заштитили од совјетског преузимања као ратне репарације. Дуги низ година влада и конгломерат у државним индустријама имали су веома важну улогу у аустријској економији. Међутим, почевши од раних деведесетих, државне фирме су почеле да функционишу углавном као приватни бизнис а велики број ових фирми је у потпуности или делимично приватизован. Иако је приватизација владе у протеклим годинама била веома успешна, она и даље управља неким фирмама, државним монополима, комуналијама и услугама. Нова влада представила је амбициозан програм приватизације, који ће, уколико се имплементира, значајно смањити учешће владе у економији. Аустрија има добро развијену индустрију, банкарство, транспорт, услуге и комерцијалне објекте.

Аустрија има снажан раднички покрет. Аустријска федерација синдиката (ОГБ) састоји се од конститутивних синдиката са укупним чланством од око 1,5 милиона - више од половине запослених у земљи и иностранству. Од 1945. године, ОГБ је водио умерену политику плата која је оријентисана на консензус, сарађујући са индустријом, пољопривредом и владом на широком спектру социјалних и економских питања у такозваном "социјалном партнерству" Аустрије. ОГБ се често противила програму Шиселове владе за консолидацију буџета, социјалну реформу и побољшање пословне климе.

Аустријске фарме, као и оне у другим западноевропским планинским земљама, су мале и фрагментиране а производња је релативно скупа. Од када је Аустрија постала чланица ЕУ 1995. године, аустријски пољопривредни сектор пролази кроз значајне реформе у оквиру Заједничке пољопривредне политике ЕУ. Иако пољопривредници у Аустрији обезбеђују око 80% домаћих потреба за храном, допринос пољопривреде бруто домаћем производу (БДП) опао је од 1950. до мање од 3%.

 

Иако су неке индустрије глобални конкуренти, као што су неколико фабрика железа и челика, хемијска постројења и нафтне корпорације које су велика индустријска предузећа која запошљавају хиљаде људи, већина индустријских и комерцијалних предузећа у Аустрији је релативно мала на међународном нивоу.

Најважнији за Аустрију је услужни сектор који ствара огромну већину аустријског БДП-а. Беч је израстао у метрополу за финансије и консалтинг и последњих деценија је отворио врата ка Истоку. Бечке адвокатске канцеларије и банке су међу водећим корпорацијама у пословању са новим чланицама ЕУ. Туризам је веома важан за аустријску економију, што чини око 10% аустријског БДП-а. Године 2001. Аустрија је била десета најпосјећенија земља на свету са преко 18,2 милиона туриста. Раније је овај сектор аустријске економије био веома зависан до немачке економије. Међутим, недавни догађаји донели су промене, поготово зато што су зимска скијалишта као што су Арлберг или Кицбил све више посећена од стране источних Европљана, Руса и Американаца.

Здравство у Аустрији је универзално за становнике Аустрије, као и за оне из других земаља ЕУ. Студенти из земље ЕУ или Швајцарске са националним здравственим осигурањем у својој земљи могу користити Европску картицу здравственог осигурања. Самоосигурани студенти морају плаћати накнаду за осигурање у износу од 52,68 еура месечно.

 

Упис у јавни здравствени систем је углавном аутоматизован и повезан је са запошљавањем, али осигурање је такође загарантовано суосигураним лицима (тј. супружницима и издржаваним лицима), пензионерима, студентима, инвалидима и онима који примају бенефиције. Упис је обавезан и није могуће вршити међусобну трговину различитих институција социјалног осигурања. Послодавци региструју своје запослене у одговарајућој институцији и одбијају порез за здравствено осигурање од плата запослених. Неки људи, као што су самозапослени, нису аутоматски уписани, али имају право да се упишу у систем јавног здравственог осигурања. Трошкови јавног осигурања се заснивају на дохотку и не односе се на индивидуалну историју болести или факторе ризика.

Болнице и клинике могу бити у државном или приватном власништву. Аустрија има релативно велику густину болница и лекара. У 2011. години било је 4.7 лекара на 1000 људи, што је нешто више од просека за Европу. Аустрија има највише акутне бриге на 100 становника у Европи, а просечни боравак у болници износи 6,6 дана у поређењу са просеком ЕУ од 6.

Трговина са другим земљама ЕУ чини скоро 66% аустријског увоза и извоза. Ширење трговине и инвестиција на тржиштима у развоју у централној и источној Европи је главни елемент аустријске економске активности. Трговина са овим земљама чини скоро 14% аустријског увоза и извоза, а аустријске фирме имају значајна улагања и настављају да у ове земље преусмеравају радно интензивну, ниско технолошку производњу. Иако је велики инвестициони бум опао, Аустрија и даље има потенцијал да привуче фирме из ЕУ које траже једноставан приступ овим тржиштима у развоју.

Компаније и инвеститори из Аустрије су активни у спајањима и аквизицијама (М&А). Од 1991. године објављено је више од 7.183 трансакција спајања и преузимања са познатом укупном вредношћу од 261,6 милијарди евра. У 2017. години, више од 245 се бави укупном вредношћу од преко 12,9 милијарди евра. Они нису само активни у националним пословима, већ и као важни инвеститори у прекограничним спајањима и спајањима у иностранству, а Немачка је најважнији партнер. До сада су аустријске компаније купиле 854 немачке компаније.

Индустрија са највећом активностима спајања и преузимања у Аустрији у смислу трансакцијске вредности била је финансијски сектор.

Следећа табела показује економске прилике од 1980–2018. Инфлација испод 2% је означена зеленом бојом.

Година	БДП (у милијардама евра)	БДП по становнику (евро)	БДП раст	Инфлација (у процентима)	Незапосленост (у процентима)	Дуг Владе (у % БДП-а)
1980	76.0	10.076	2.3%	6.3%	1.6%	n/a
1981	80.9	10,705	−0.1%	6.8%	2.2%	n/a
1982	86.3	11,477	1.9%	5.4%	3.1%	n/a
1983	92.5	12,266	2.8%	3.3%	3.7%	n/a
1984	97.1	12,875	0.3%	5.7%	3.8%	n/a
1985	102.4	13,561	2.2%	3.2%	3.6%	n/a
1986	107.6	14,240	2.3%	1.7%	3.1%	n/a
1987	111.7	14,765	1.7%	1.4%	3.8%	n/a
1988	119.6	15,789	1.0%	1.9%	2.7%	57.5%
1989	128.0	16,849	3.9%	2.2%	2.3%	56.3%
1990	137.5	17,989	4.3%	2.8%	2.7%	55.9%
1991	147.4	19,121	3.4%	3.1%	3.2%	56.1%
1992	155,8	19.972	2,0%	3,4%	3,3%	56,0%
1993	160.9	20,412	0.5%	3.2%	4.0%	60.6%
1994	168.9	21,305	2.4%	2.7%	3.9%	63.7%
1995	176.6	22,216	2.7%	1.6%	4.2%	67.9%
1996	182.5	22,935	2.4%	1.8%	4.7%	67.8%
1997	188.7	23,685	1.9%	1.2%	4.8%	63.1%
1998	196.3	24,615	3.6%	0.8%	4.7%	68.8%
1999	203.9	25,506	3.6%	0.5%	4.1%	61.1%
2000	213.6	26,662	3.4%	2.0%	3.9%	65.7%
2001	220.5	27,420	1.3%	2.3%	4.0%	66.4%
2002	226.7	28,054	1.7%	4.4%	4.4%	67.0%
2003	231.9	28,561	0.9%	1.3%	4.8%	64.9%
2004	242.3	29,665	2.7%	2.0%	5.5%	64.8%
2005	254.1	30,890	2.2%	2.1%	5.7%	68.3%
2006	267.8	32,393	3.5%	1.8%	5.2%	67.0%
2007	284.0	34,234	3.7%	2.2%	4.9%	64.7%
2008	293.8	35,301	1.5%	3.2%	4.1%	68.4%
2009	288.0	34,531	−3.8%	0.4%	5.3%	79.6%
2010	295.9	35,390	1.8%	1.7%	4.8%	82.4%
2011	310.1	36,971	2.9%	3.5%	4.6%	82.2%
2012	318.7	37,816	0.7%	2.6%	4.9%	81.6%
2013	323.9	38,209	0.0%	2.1%	5.3%	81.0%
2014	333.1	38,992	0.7%	1.5%	5.6%	83.8%
2015	344.3	39,893	1.1%	0.8%	5.7%	84.3%
2016	356.2	40,760	2.0%	1.0%	6.0%	83.7%
2017	369.9	41,964	2.6%	2.2%	5.5%	78.8%
2018	387.4	43,598	2.7%	2.1%	4.9%	74.2%