Први Заменик Премијера Совјетског Савеза

Упркос званичном називу позиције, ту функцију није нужно обављао искључиво појединац. Функција је током свог постојања имала три различита имена: први заменик председника Савета народних комесара (1923–1946), први заменик председника Савета министара (1946–1991) и први потпредседник Владе Совјетског Савеза (1991). Израз први потпредседник користили су спољни коментатори да опишу функцију првог заменика шефа владе.

Први заменик премијера је био одговоран за одређену област политике. На пример, Кирил Мазуров је био одговоран за индустрију, док је Дмитриј Пољански био задужен за пољопривреду. Поред тога, заменик премијера је био одговоран за координацију активности министарстава, државних одбора и других органа подређених Влади. Очекивало се да први заменик експедитивно упућује ове органе са циљем да обезбеде спровођење планова економског и друштвеног развоја и да провере да ли се поштују налози и одлуке Владе. Уколико премијер не би могао да обавља своје дужности, један од првих заменика преузимао би функцију вршиоца дужности до његовог повратка на функцију. Током касних 1970-их, када се здравље премијера Алексеја Косигина погоршало, Николај Тихонов је као први заменик деловао у име премијера. Коначно, први заменик је по праву био члан Председништва Владе, владиног највишег органа одлучивања.

На овој функцији је укупно 26 особа. Први носилац функције био је Валеријан Кујбишев, који је инаугурисан 1934. Лаврентиј Берија је најкраће провео на функцији и служио је 113 дана. Са више од седамнаест година, Вјачеслав Молотов је провео најдуже време у обављању функције, коју је обављао током већег дела председавања Јосифа Стаљина, као и кроз председавање Георгија Маљенкова и Николаја Булгањина.