Октобарски манифест или Октобарски проглас (рус.
Манифест је обнародован 17. октобра 1905. године (по старом календару), а сачињен је по предлогу министра Сергеја Витеа.
Историјски значај Октобарског манифеста огледао се у томе што је император сверуски престао да буде једини законодавац. Законодавна власт је подијељена између императора и Државне думе.
Манифест се у основи састојао из три тачке. Прва тачка је предвиђала неотуђиве грађанске слободе на начелима неприкосновености личности и слободе савјести, говора, окупљања и удруживања. Друга тачка је предвиђала проширење бирачког права за већ расписане изборе за Државну думу, као и да ће се регулисање даљег изборног законодавства препустити новоустановљеном законодавном поретку. Трећа тачка је предвиђала да ниједан закон неће имати снагу без одоборења Државне думе, као и да ће народни представници имати могућност да надзиру извршну власт.
Наредне године, 23. априла 1906, темељно су промијењени Основни државни закони Руске Империје на основу дотад три издата прогласа: о оснивању Државне думе, о побољшању државног поретка и о преуређењу Државног савјета. Тада су Основни државни закони фактички постали први руски устав.
This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article Октобарски манифест, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.