Језик Одија

Одија припада источној индо-аријској грани индоевропских језика. Веома је сличан бенгалском, бихарском и асамском језику. Од свих језика северне Индије, орија језик је претрпео најмање утицаја персијског и арапског језика. Одија језик се пише оријским алфабетом.

одија
ଓଡ଼ିଆ - oṛiā
Изговор	/oːɖiaː/
Говори се у	Индија Odisha Jharkhand (additional) West Bengal (additional)
Број говорника	33 милиона (2007)
Језичка породица	индоевропски индо-ирански индо-аријски орија одија
Писмо	Орија алфабет
Званични статус
Службени језик у	Ориса Џарканд
Језички кодови
ISO 639-1	or
ISO 639-2	ori
ISO 639-3	ori
Распрострањеност орија језика

То је службени језик у Одиши (раније превеђено као Ориса), где изворни говорници чине 82% становништва, а такође се говори у деловима Западног Бенгала, Џарканда, Андра Прадеша и Чатисгара. Одија је један од многих званичних језика Индије; то је службени језик Одише и други службени језик Џарканда. Овај језик такође говори знатна популација од 700.000 људи у Чатисгару.

Одија је шести индијски језик који је проглашен класичним језиком, на основу дуге књижевне историје и што није у великој мери позајмљивао из других језика. Најранији познати натпис у Одији датира из 10. века.

 

 

Одија је источноиндоаријевски језик који припада породици индоаријевских језика. Он потиче од одранског пракрита, који је еволуирао из магадиског пракрита, који се говорио у источној Индији пре више од 1500 година, и примарни је језик коришћен у раним џаинистичким и будистичким текстовима. Сматра се да је одија имала релативно мали утицај персијског и арапског језика, у поређењу са другим главним индоаријским језицима.

Историја језика Одије подељена је на ере:

• Протоодијски (одра пракрит) (10. век и раније): Натписи из 9. века показују еволуцију протоодијског, тј. одра пракритске или ирија пракритске речи које се користе заједно са санскритом. Натписи су датирани у трећу четвртину 9. века током владавине раних источних Ганга.
• Староодијски (10. век до 12. век): Натписи од 10. века па надаље пружају доказе о постојању староодијског језика, при чему је најранији запис Урајамски натпис источних Ганга написан на староодијском 1051. године. Староодијски писан у облику повезаних линија налази се у натпису из 1249. године.
• Раносредњи одијски (1200–1400): Најранија употреба прозе може се наћи у Мадала Панџи храма Џаганат у Пурију, који датира из 12. века. Дела као што су Сису Беда, Амаракоса, Горека Самита, Каласа Чаутиса и Саптанга написана су у овом облику одијског.
• Средњеодијски (1400–1700): Сарала Дас пише Махабарату и Биланка Рамајану.