Обични Рис

Може да нарасте до 1,3 m. Становник је густих шума и речних клисура. Заузима територију од 5 до 100 km² и на њој не трпи друге припаднике своје врсте.

Обични рис
Lynx lynx
Статус угрожености
Скоро угрожен  (IUCN 3.1)
Научна класификација
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Mammalia
Ред:	Carnivora
Породица:	Felidae
Потпородица:	Felinae
Род:	Lynx
Врста:	L. lynx
Биномно име
Lynx lynx (Linnaeus, 1758)
ареал обичног риса
Синоними
Felis lynx Linnaeus, 1758

Обични рис, највећа је врста риса, којих укупно има четири. Дужина му је између 80 и 130 cm, а висина између 60 и 65 cm. Дужина репа му је од 11 до 24,5 cm. Мужјаци су обично тешки од 18 до 30 kg, а женке 8 до 21 kg. Мужијак риса из Сибира, где та врста достиже највећу величину тела, може тежити до 38 kg или чак 45 kg. Тело је снажно, с релативно снажним и дугачким ногама. Шапе су им велике и са доста крзна. Током лета, обични рис има релативно кратко, црвено или браон крзно, које може да посветли. Зими га замењенује за много дебље, слојем свиленкастог крзна, од сребрносиве до сивкасто браон боје.

Оглашавање

Ова врста риса има широк спектар звукова, али је генерално тиха мачка, осим у периоду парења. Звукови парења су много гласнији и састоје се од дубоког режања код мужјака, док женке испуштају звукове попут мјаукања, само много гласније од домаће мачке. Врло су тајновите животиње и звукови су им ретки, па њихово присуство у неком крају може годинама да прође неопажено.

Обични рис је најактивнији током сумрака и ноћу. Типична је грабљивица и добар регулатор бројности многих врста дивљачи. Дневно прелази од 5 до 25 km. Углавном иде истим пролазима. Поново посећује неку територију тек после 7—10 дана. Не напушта територију ако није принуђен. Лови углавном мање сисаре и птице, али и веће животиње. Храни се зечевима, веверицама, мишевима и другим глодарима, црвеним лисицама, али и дивљим свињама, јеленима и срндаћима — које углавном лови зими, јер тада теже проналази зечеве и глодаре. Одраслој јединки дневно је потребно између 1,1 и 2 kg меса, па се може десити да већи улов једу данима. Углавном уходе плен, шуњају се и заскачу га из заседе. У лову користе вид и слух, па се често пењу на стене и оборено дрвеће како би надгледали терен. Јединке у лову покривају територију од 20 до 450 km², што зависи од количине плена на том простору. Мужјаци имају тенденцију да лове на ширим пространствима. Они патролирају свакодневно кроз своје ловиште и остављају мирисе како би друге јединке знале за њихово присуство. Као и код других мачака, ти мириси су од измета, урина и приликом гребања дрвећа.

Сезона парења је од јануара до априла, а женке улазе у плодне дане само једном током тог периода, и то траје од четири до седам дана. Овај евроазијски рис нема могућност да контролише репродуктивно понашање у зависности од плена, као што то може његов блиски рођак канадски рис. То се углавном повезује са чињеницом да обични рис има шири распон плена, па ретко остаје без икакве хране и не мора на тај начин да се прилагођава околностима.

Скотне мачке праве јазбину на некој сигурној локацији, углавном тамо где гране заклањају прилаз или корење дрвећа. На поду су често перје, јеленска длака и сува трава, како би младунци имали удобну подлогу. Трудноћа траје од 67 до 74 дана и на свет доносе од једног до четири младунца. На рођењу теже између 240 и 430 грама, слепи су и беспомоћни. Мајку напуштају с десетак месеци, а полну зрелост достижу са две или три године. У заточеништву могу да живе до 20 година.

Ареал распрострањења је некад био врло широк, од Атлантског до Тихог океана. Бројност му је данас веома мала, па се у неким земљама врше напори за његово поновно насељавање. У Србији је законом заштићена врста, услед мале величине популације. Редован лов на риса није дозвољен.