Обилић

Према попису из 2011. било је 6.864 становника.

Обилић
Црква Мала Госпојина у Обилићу
(Република Србија) (Република Косово) Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Косово и Метохија
Управни округ	Косовски
Општина	Обилић
Становништво
Становништво	‍
— 2011.	6.864
Географске карактеристике
Координате	42° 41′ 11″ С; 21° 04′ 12″ И / 42.68638° С; 21.07008° И / 42.68638; 21.07008
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	526 m
Обилић Обилић на карти Србије
Регистарска ознака	PR

Налази се северозападно од Приштине, на путу према Косовској Митровици. Општина Обилић формирана је 1989. Пре тога Обилић и околина припадали су приштинској општини. Овде се налази црква посвећена Светом архангелу Михаилу.

Име Обилић је добио 1912. године, након ослобођења од Турака, по Милошу Обилићу, хероју Косовске битке, који је убио султана Мурата I. До тада се звао Глободерица. У последње време Албанци за град користе име Кастриоти, по Скендербегу.

Православни Роми

• Ђокићи (7 к., Св. Никола) и Шашићи (5 к., Св. Никола), старинци.

• Јоцовићи (3 к., Св. Василије). Досељен из Летанца (Лаб) средином 19. века.

• Јовановићи (2 к., Св. Василије). Пресељен из Дреновца (Вучитрн) око 1880.

• Николић (1 к., Св. Никола). Досељен из Ораховца (Подрима) за време бугарске окупације у првом светском рату.

У селу је 1933. живело и 7 кућа муслиманских Рома, надничара. У Обилићу су се настанили 1929. и 1930.

Цинцарски родови

• Јовановићи (2 к.). Доселили се из Гопеша (Битољ) још одмах по подизању косовске пруге (1873) као житари, али само одрасли мушкарци. Породице су преселили по ослобођењу од Турака. За време првог светског рата се повукли у Гопеш, а по његовом свршетку поново дошли.

• Ерковићи (1 к.). Досељени из Гопеша 1912, куда су се повукли за време првог светског рата, да поново дођу 1918.

• Трпчевићи (1 к.). Досељени из Гопеша 1921.

Колонисти

из Лике

• Иванишевић (5 к,), Цвијановићи (3 к.), Матићи (3 к.), Трбовићи (1 к.), Орлићи (4 к.), Пјевац (1 к.), Белићи (4 к.). Сви су досељени измећу 1922. и 1924.

из Црне Горе

• Стојановићи (1 к.), из Иванграда.

• Ђуровићи (1 к.), из љешанске нахије.

• Контићи (1 к.), Влаховићи (1 к.), (1 к.). Радовановићи Досељавали се између 1921. и 1928.

из Боке

• Суботићи (3 к.), Перовићи (1 к.), Даковићи (1 к.), Ћетковићи (3 к.), Радановићи (1 к.). Сви се доселили 1921.

из Хрватске

• Марићи (1 к.), Хрвати, 1923.

из Истре

• Вижин (1 к.), Словенац, досељен 1923.

из Србије

• Павловић (1 к.), Мицић (1 к.), Јовић (1 к.), Пешић (1 к.), Поповић (1 к.), сви из Лесковца, досељени између 1922. и 1926.

• Ивковић (1 к.), из Жупе александровачке, 1924.

• Томовић (1 к.), из Вељег Бријега (Ибарски Колашин), 1924.

• Дражевић (1 к.), родом из Обилића. Избегли са Косова 2001. године. Тренутно живе у Лазаревцу. Глава куће Влада и Соња Дражевић. Син Миодраг се школује, тренутно завршава основну школу. Игра рукомет у Колубари, будући таленат светског рукомета.

Сви су колонисти за време рата били протерани од стране окупатора. Око 10 породица њихових није се вратило натраг. У њихове куће и на њихова имања су се доселили:

• Илић (1 к.) и Симић (1 к.) из Србије.

• Раденковић (1 к.), такође из Србије, иначе предратни колониста у Дреници.

• Ивановићи (2 к.), из Црне Горе, предратни колониста у Метохији.

• Ћућуз (1 к.), из Лике.

Албански род

• Ашан (24 к.), од фиса Краснића. Старином је из Мата, а у Обилић досељен око 1820. из Новог Села („Новосеј“) у пределу Топојане у Љуми. Доселили се као сточари на купљени део чифлика и све до 1885. су лети гонили стоку на Кораб.

Према попису из 1981. године град је био већински насељен Србима и Црногорцима. Након рата 1999. године већина Срба и Црногораца је напустила Обилић.

Број становника на пописима:

Демографија Година Становника 1948. 1.217 1953. 1.613 1961. 3.646 1971. 6.906 1981. 8.769 1991. 11.612

•  
  Споменик Милошу Обилићу пре рата 1998-1999. године
•  
  Споменик Милошу Обилићу, премештен из Обилића у порту Манастира Грачаница
•  
  Главна улица у Обилићу
•  
  ТЕ Косово А
•  
  ТЕ Косово Б

• Општина Обилић
• Милош Обилић
• Газиместан