Мирјана Карановић

јануар">28. јануар 1957) српска је позоришна, филмска и телевизијска глумица.

Мирјана Карановић
Мирјана Карановић на Берлинском филмском фестивалу, 2017.
Лични подаци
Датум рођења	(1957-01-28)28. јануар 1957. (67 год.)
Место рођења	Београд, НР Србија, ФНР Југославија
Универзитет	Универзитет уметности у Београду
Занимање	глумица
Рад
Активни период	1980—данас
Веза до IMDb-а

 

Мирјана Карановић је рођена у Београду 28. јануара 1957. године. Глуму је дипломирала на Факултету драмских уметности у Београду 1984. године, на класи професора Миленка Маричића, заједно са Љиљаном Благојевић, Меримом Исаковић и Мимом Караџићем На филму је дебитовала 1980. године насловном улогом у филму Срђана Карановића Петријин венац. Светску славу је стекла улогом мајке у филму Емира Кустурице Отац на службеном путу.

Године 2005. појавила се у филму Грбавица који је првенац редитељке из БиХ Јасмиле Жбанић. Филм је добио златног медведа на Берлинском филмском фестивалу. У њему Мирјана Карановић игра мајку која заједно са ћерком преживљава период после балканских ратова са краја XX века.

На Академији уметности у Београду изабрана је 2001. у звање ванредног и 2007. у звање редовног професора на предмету Глума. Декан Академије уметности била је у два мандата, од 2001. до 2003. и од 2009.

Године 2010. је учествовала у радионици за глумце и редитеље на Филмском фестивалу у Утрехту и Позоришној радионици на Позоришном фестивалу у Боготи.

Једна је од пет глумица које су двапут добиле награду Златна арена у Пули. Након улоге у филму „Грбавица”, који је награђен „Златним медведом”, 2006. године била је номинована од стране Европске филмске академије за најбољу глумицу европског филма.

Такође је истакнута по активизму у борби за људска права, учешћу у антиратним протестима и борби против националне, расне, верске и социјалне дискриминације. Активни је ЛГБТ лобиста и носилац титуле „геј икона“.^{[тражи се извор]}

Добитница је многобројних награда и признања. Активно игра у позоришту, на филму и телевизији. Од 2021. је стални члан Београдског драмског позоришта.

Удружење драмских уметника Србије објавило је монографију о Мирјани Карановић. Аутор монографије је Татјана Њежић, новинар и публициста. Монографија садржи преко 130 фотографија и попис позоришних, филмских и телевизијских улога, награда и признања.

Емир Хаџихафизбеговић, управник Камерног театра покренуо је иницијативу за проглашавање Мирјане Карановић почасном грађанком Сарајева што је и постала на дан града Сарајева 6.априла 2019.године. Осим ње, на седници града, почасним грађанима Сарајева проглашени су и Крунослав Цигој (постхумно) и Крис Смит.

У свом редитељском првенцу „ Добра жена“ 2016.године Мирјана отвара тему суочавања са прошлошћу и ратним злочинима.

2022. започиње снимање филма „Мајка Мара“ у њеној режији о успешној пословној жени која бива принуђена да промени свој живот из корена услед губитка сина јединца. Као продуцент филма појављује се продукцијска кућа „This and That Productions“, а заједно са Мирјаном у писању сценарија учествовали су Маја Пелевић и Огњен Свиличић.

На последњој седници паневропског копродукционог фонда Еуримагес у 2021, на којој су се бирали пројекти који ће добити подршку, одлучено је да међу изабранима буде и пројекат овог дугометражног играног филма.

Главна продуценткиња филма је Снежана Ван Хаувелинген, а копродуценти филма су Паул Тилтгес и Адриен Шеф (ПТД, Луксембург), Владимир Булајић (Децембер, Словенија), Немања Бечановић (ВХС, Црна Гора), и Дамир Ибрахимовић (Деблокада).

Добитница је бројних позоришних и филмских награда интернационалног карактера. Награђена је осам пута на међународним филмским фестивалима и још осам пута номинована за награде.

• Добричин прстен за животно дело, највећа глумачка награда која се додељује у Србији, 2019.
• Награда Жанка Стокић за глумачку личност која је обележила позоришне и филмски живот Србије својом стваралачком зрелошћу и богатством глумачког израза, 2011
• Стеријина награда за улогу Мице у представи Мрешћење шарана, 1985.
• Стеријина награда за улогу у представи М. И.Р.А, 2019.
• Статуета Ћуран за улогу Мице у представи Мрешћење шарана, 1985.
• Статуета Ћуран за улогу Живке у представи Госпођа министарка, 1996.
• Златна арена за најбољу главну женску улогу за улогу у филму Отац на службеном путу, 1985.
• Златна арена за најбољу главну женску улогу у филму Петријин венац, 1980.
• Гран при — Ћеле Кула за улогу у филму Отац на службеном путу, 1985.
• Гран при — Ћеле Кула за улогу у филму Петријин Венац, 1980.
• Повеља за женску улогу на Филмским сусретима у Нишу, за улоге у филмовима Чекај ме, ја сигурно нећу доћи и Тамо и овде, 2009.
• Четири годишње награде ЈДП-а
• Награда за најбољу женску улогу у филму Вир на 42. Софесту 2013. године
• Глумачка награда Театар-феста „Петар Кочић” за главну улогу у представи Драма о Мирјани и овима око ње у Бањалуци, 2012.
• Француски орден витеза уметности и књижевности, 2012.
• Награда „Вељко Маричић” за најбољу женску улогу, за улогу Мирјане у представи Драма о Мирјани и овима око ње, 18. Међународни фестивал малих сцена у Ријеци, 2011.
• Награда „Марул”, за глумачко остварење за улогу Мирјане у представи Драма о Мирјани и овима око ње, „Марулићеви дани”,2011
• Гран при Сусрета за најбољу женску улогу за улогу Мирјане у представи Драма о Мирјани и овима око ње, 27. Сусрети позоришта БиХ у Брчком, Брчко, БиХ 2011.
• „Златни ловоров вијенац за допринос позоришној уметности”, 50. МЕСС, Сарајево, БиХ 2011.
• Награда фестивала „Дани Сарајева” 2010.
• Награда „Златни ловоров вијенац” за улогу Федре у представи Федрина љубав, Фестивал МЕСС, Сарајево, БиХ 2009.
• Награда „Освајање слободе” за афирмацију принципа људских права, правне државе, демократије и толеранције, Фонд „Маја Маршићевић — Тасић” 2009.
• Награда „Константин Обрадовић” за унапређење културе људских права за 2009.
• Награда на Арт филм фестивалу 2007.
• Награда за најбољу женску улогу у филму Грбавица на Бриселском Европском фестивалу 2006
• Специјална награда за глуму у представи Мрешћење шарана
• Награда „Златна маска” за најбољу улогу у представи Мрешћење шарана
• Награда „Златни ловоров вијенац” за најбољу глумицу МЕСС-а 2004, у представама Хелверова ноћ и Молијер — још један живот, Сарајево, 2004.
• Награда Александар Лифка (2020)
• Награда Павле Вуисић (2023)