Мирослав Чангаловић

фебруар/3. март 1921 — Београд, 1. октобар 1999) је био српски оперски и концертни пјевач, бас, једно је од највећих имена у историји српске и, шире, југословенске, музичке умјетности.

Мирослав Чангаловић
Датум рођења	(1921-03-03)3. март 1921.
Место рођења	Гламоч, Краљевина СХС
Датум смрти	1. октобар 1999.(1999-10-01) (78 год.)
Место смрти	Београд, СР Југославија

Рођен је у Гламочу. Захваљујући пријатељству са породицом Душана Трбојевића, истакнутог српског пијанисте и композитора, упознаје се са пјевањем и концертним музицирањем. Свој оперски деби је имао године 1946, у београдском Народном позоришту, улогом тамничара у Пучинијевој опери Тоска. Од 1946. до 1954. године учио је пјевање код Зденке Зикове, познате оперске пјевачице и педагога.

Чангаловићев оперски репертоар је обухватао више од 90 улога у којима се истицао раскошним гласом, драмском снагом и доживљеном интерпретацијом. Његове најславније улоге су, на првом мјесту, улога Бориса Годунова, из истоимене опере Мусоргског, и улога Досифеја, из опере Хованшчина, истог композитора. Многи музички критичари сматрају га, послије Шаљапина, најбољим Борисом Годуновим. Слиједе улоге Дон Кихота (Маснеов Дон Кихот), Кончака и Галицког (Бородинов Кнез Игор), Мефиста (Гуноов Фауст), Филипа Другог (Вердијев Дон Карлос), Фигара (Моцартова Фигарова женидба), Кучобеја (Мазепа Чајковског), Ивана Грозног (Псковитјанка Римског Корсакова), Митке (Коњовићева Коштана), и друге.

Његов концертни репертоар је обухватао укупно 520 композиција, и то соло пјесама, циклуса пјесама, кантата и ораторијума, чији је велик дио сачињавало премијерно извођење многих дјела југословенских композитора. Концертна каријера Чангаловића трајала је више од 40 година и састављена је од око 3.000 концерата на одржаних територији бивше Југославије и око 160 концерата широм свијета.

Преминуо је 1. октобра 1999. године у Београду.

 

Носилац је бројних југословенских и међународних признања и одликовања међу којима су:

• Октобарска награда (1955),
• Вукова награда (1966),
• Седмојулска награда (1966),
• АВНОЈ-ева награда (1973),
• Награда Међународног жирија критике као најбољи пјевач сезоне на фестивалу Театар нација у Паризу за улогу Мефиста (1959),
• Награда Међународног жирија за улогу Бориса Годунова (1961),
• Орден Витеза реда уметности и литературе француске владе, у знак признања за његов допринос афирмацији дела француске музике ван граница Француске.

Као истакнути културно-просветни радник 1963. године изабран је за посланика Просвјетно-Културног већа Скупштине СР Србије.

• Београдска опера
• Живан Сарамандић
• Опера