Миодраг Палошевић

децембар 1901 — Зеленгора, 13. мај 1945) био је српски и југословенски коњички официр, четник у одреду Војводе Вука, мајор Југословенске војске и командант Првог јуришног батаљона Четничких јединица Југословенске војске, а током Другог светског рата у чину потпуковника је био командант Ваљевског корпуса Југословенске војске у Отаџбини, потом помоћник главног инспектора трупа при Врховној команди ЈВуО и командант Школе резервних официра за официрске кандидате.

Миодраг Палошевић
Потпуковник Миодраг Палошевић
Лични подаци
Датум рођења	(1901-12-01)1. децембар 1901.
Место рођења	Београд, Краљевина Србија
Датум смрти	13. мај 1945.(1945-05-13) (43 год.)
Место смрти	Зеленгора, ДФ Југославија
Образовање	Војна академија Универзитета одбране у Београду
Војна каријера
Род	Југословенска војска у отаџбини
Чин	потпуковник

Миодраг Палошевић је рано остао сироче. Кад је српска војска 1915. године отпочела повлачење пред несразмерно надмоћнијим непријатељем, он се придружио војсци која је одступала са краљем Петром Карађорђевићем. Било му је свега петнаест година кад је прешао Албанију и када је негде при повлачењу наишао на одред пуковника Војина Поповића, чувеног Војводе Вука.

Тако је млади Палошевић био повезан са четницима Војводе Вука и на тај начин постао четнички војник. Са четницима је остао до онога дана док српска влада није нашла могућности да део своје омладине, који се нашао са војском, пошаље на школовање у савезничку Француску.

Миодраг Палошевић је после рата са једном од првих послератних класа завршио у Београду Војну академију. Као коњички официр, службовао је у разним крајевима земље, понајвише у Београду, где је једно време био ордонанс-официр команданта града, генерала Воје Томића.

Пред сам рат, када су формиране јуришне јединице војске Краљевине Југославије, мајор Миодраг Палошевић је постављен за команданта Првог јуришног батаљона у Новом Саду. На челу тог батаљона ушао је у Априлски рат. После тешких губитака, које је батаљон претрпео неколико дана пре капитулације на бијељинском аеродрому. Мајор Палошевић се са нешто људства повукао у босанске планине. Крајем априла у околини Хан-Пијеска, срео је пуковника Дражу Михаиловића и ставио му се под команду.

Заједно са групом официра који су пратили Дражу Михаиловића, мајор Палошевић долази на Равну гору и присуствује проглашењу четничке организације као легитимног наследника борбе против Немаца. Мајор Палошевић, као један од најближих Михаиловићевих сарадника је био главни организатор четничког покрета. По црквеним портама и школским двориштима сазивао је ноћне зборове и објашњавао сакупљеном народу циљеве четничког покрета.

 

По успостављању привремене сарадње са партизанским одредима, Палошевић је био заповедник четничким одредима које су водиле борбе око Крагујевца у октобру 1941. и на Рапај Брду.

Мајор Палошевић је био увек присутан у Врховној команди ЈВуО. По формирању првих јачих јединица у лето 1942. мајор Палошевић је био на функцији главног инспектора трупа, а од 1943. био је командант Ваљевског корпуса, да би по организацији првих официрских школа ЈВуО постао командант Школе резервних официра за официрске кандидате у селу Ба.

Након преформација преосталих четничких корпуса на састанку у Модричи 10. март 1945. Палошевић је добио задатак да командује Ђачком групом и са њом се заједно налазио на Зеленгори где је организација ЈВуО претрпела одлучујући пораз против партизанских јединица у мају 1945.

У одсудној бици на Зеленгори потпуковник Палошевић био у средњој колони Врховне Команде. После разбијања преосталих четничких снага, Палошевић је остао са групом од 25 војника и повлачио се испред партизанских јединица.

13. маја 1945. у покушају да пређе Сутјеску, налетео је на нову партизанску потеру, па се повукао у правцу Пиве. Ту га је сустигао и опколио један батаљон црногорске бригаде који је позивао и њега и његове борце на предају. У пуцњави која је затим настала, Палошевић је погинуо.

Да га партизани не би препознали, неко из његове пратње му је после погибије одсекао косу и браду. Његово тело је скупа са осталим изгинулима бачено у Сутјеску на утоку Дрине.