Милорад Улемек Легија (Београд, 15.
март 1968) јесте српски пензионисани официр који је осуђен због повезаности с организованим криминалом и извршењем политичких атентата.
Милорад Улемек Легија | |||
---|---|---|---|
Лични подаци | |||
Пуно име | Милорад Улемек | ||
Друга имена | Милорад Луковић | ||
Надимак | Легија Шарени Цема | ||
Датум рођења | 15. март 1968. | ||
Место рођења | Београд, СР Србија, СФР Југославија | ||
Војна каријера | |||
Служба | 1992—1995; Хрватска и Босна и Херцеговина (један од заповедника Српске добровољачке гарде) 1996—2003; Јединица за специјалне операције (командант ЈСО-а) | ||
Род | специјална полицијска јединица | ||
Чин | пуковник ЈСО-а | ||
Јединица | Легија странаца Српска добровољачка гарда Јединица за специјалне операције | ||
Одликовања | |
Кривична пријава |
|
---|---|
Кривична казна | Четири пута по 40 година |
Кривични статус | На одслужењу казне |
Супружник | Александра |
Деца | 4 |
Родитељи | Милан Наталија |
Бивши је командант Јединице за специјалне операције (ЈСО) и припадник Српске добровољачке гарде (СДГ). Један је од главних организатора убистава високих српских политичара — премијера Србије Зорана Ђинђића и бившег председника Председништва Србије Ивана Стамболића.
Правоснажно је 4 пута осуђен на 40 година затвора. У правосуђу Србије не постоји сабирање казни, те ће у затвору провести максимално 40 година.
Затворску казну од 40 година издржава у посебном делу Казненопоправног завода Забела.
Због свог служења француској Легији странаца добио је надимак „Легија”.
Породица Улемек потиче из села Пецка на Кордуну. Улемеков отац Милан је био подофицир у ЈНА, а његова мајка Наталија је била чиновница у поштанској штедионици. Још у раној младости био је проблематичан.[тражи се извор] Завршио је 1985. године курс за ауто-механичара при тадашњем Металском образовном центру Народног Универзитета Нови Београд.
Након неуспеле пљачке 1985. је побегао у Француску и 10. априла 1986. је ступио у Француску легију странаца. Остао је у Легији скоро 6 година, борећи се у Чаду, Либији, Бејруту, Француској Гвајани и Ираку (у Заливском рату).[тражи се извор] Због овог дела каријере је добио надимак „Легија”.
Улемек се после напуштања Француске легије странаца 18. марта 1992. вратио у Србију и приступио је паравојној јединици Српској добровољачкој гарди (Аркановим тигровима). Улемек је прво био инструктор, а касније је унапређен у једног од заповедника Гарде и борио се са Арканом у Хрватској и Босни. Командовао је специјалном јединицом у источној Славонији под именом „Супер Тигрови” која је деловала у операцији Паук између 1994. и 1995. око бихаћког џепа.
Када су Тигрови распуштени 1996, Улемек је ступио у Јединицу за специјалне операције Службе државне безбедности, која је познатија као Црвене беретке. Црвене беретке су биле антитерористичка јединица. Године 1996. је уместо породичног имена Улемек почео да користи презиме своје прве супруге — Луковић и на име Луковић Милорад је поседовао дипломатски пасош тадашње СРЈ. Улемек је постао командант Црвених беретки 1998.
Током рата на Косову, Легија је командовао Црвеним береткама на бојишту.
За умешаност у убиство четири званичника Српског покрета обнове у исценираној саобраћајној несрећи на Ибарској магистрали 9. октобра 1999. године, односно неуспелог атентата на Вука Драшковића, правоснажно је осуђен на 40 година затвора.
Некадашњи председник председништва Србије Иван Стамболић је киднапован 25. августа 2000. године, током рекреације у Кошутњаку, у Београду. Три године касније, на Фрушкој гори, пронађени су његови посмртни остаци. Каснијим истраживањем је доказано да је Стамболић убијен истог дана када је и киднапован. Као његове убице су означени припадници Јединице за специјалне операције и њихов командант Милорад Улемек Легија.
Милорад Улемек Легија је осуђен на максималну казну затвора, у трајању од 40 година, за убиство Ивана Стамболића, јула 2005. године. Казна је у трећестепеном поступку потврђена јуна 2007. године.
Осуђен је на максималну затворску казну од 40 година због организовања атентата на председника Владе Србије Зорана Ђинђића 12. марта 2003.
Легијина улога током демонстрација 5. октобра 2000. је контроверзна, али је најприхваћенија верзија да се срео са Зораном Ђинђићем и преговарао о промени стране. Црвене беретке нису интервенисале да зауставе немире и спасу Милошевића, a заузврат им је нова влада оставила већину њихових привилегија и није их прогонила, нити чак дубље задирала у њихове животе и њихову прошлост.
Након бројних инцидената у априлу 2001. је под притиском власти на свој захтев смењен са места команданта Јединице за специјалне операције.
Јединица је расформирана 25. марта 2003. године одлуком Владе Републике Србије, након убиства премијера Зорана Ђинђића.
Милорад Улемек Легија је правоснажно 4 пута осуђен на 40 година затвора.
За покушај убиства Вука Драшковића, односно атентат на Ибарској магистрали, када су убијена четири члана СПО-а, правоснажно је осуђен на 40 година затвора.
Због убиства бившег председника председништва Србије Ивана Стамболића и покушаја атентата на Вука Драшковића у Будви правоснажно је осуђен на 40 година затвора.
Осуђен је као један од главних организатора убиства премијера Србије Зорана Ђинђића на 40 година затвора.
Као један од организатора, у процесу против припадника Земунског клана који се водио због убистава 17 лица, правоснажно је осуђен на 40 година затвора.
Пошто у правосуђу Србије не постоји сабирање казни, у затвору ће провести максимално 40 година.
Током издржавања затворске казне, Милорад Улемек Легија је написао 24 књиге:
This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article Милорад Улемек Легија, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.