Милан Гутовић: српски глумац и водитељ

август">11. август 1946 — Београд, 25. август 2021) био је српски и југословенски филмски, телевизијски и позоришни глумац и водитељ.

Милан Гутовић
Милан Гутовић
Лични подаци
Пуно име	Милан Гутовић
Надимак	Лане
Датум рођења	(1946-08-11)11. август 1946.
Место рођења	Умка, код Београда, НР Србија, ФНР Југославија
Датум смрти	25. август 2021.(2021-08-25) (75 год.)
Место смрти	Београд, Србија
Универзитет	Драмске уметности у Београду
Занимање	Филмски, телевизијски и позоришни глумац и водитељ
Породица
Супружник	Биљана Кнежевић (2001—2011)
Деца	4
Рад
Активни период	1967—2021.
Битна улога	Отворена врата — Драгослав Бела лађа, Лаф у срцу и Тесна кожа — Срећко Шојић
Веза до IMDb-а
Награде Пула Златна арена за најбољег глумца 1989. Полтрон Дани комедије 1978. Чучина Филмски сусрети Цар Константин 2006. Условна слобода и Седам и по Остале награде Награда Раша Плаовић

Његов отац рођен је у селу Горње Рудинице, Плужине. Породица Гутовић припада српском племену Пивљани. Мајчина страна породице (девојачко Чарапић) пореклом је из Ивањице.

Матурирао је у Електротехничкој школи „Никола Тесла”, када и стиче надимак Лане, и испрва уписао Природно-математички факултет Универзитета у Београду (ПМФ). Академију за позориште, филм, радио и телевизију y Београду завршио је 1967. године. Био је један од чувених Бојанових беба, заједно са својим колегама са класе (Јосиф Татић, Светлана Бојковић, Иван Бекјарев, Ђурђија Цветић, Танасије Узуновић) које је Бојан Ступица примио у стални ангажман Југословенског драмског позоришта (ЈДП), јер је примљен пре тога. Првак драме Народног позоришта у Београду постаје 2006. године. Пензионисан је крајем децембра 2011. године.

Живео je y Београду, отац је ћерке Милице и Невене, синова Јанко и Спасоја.

Средином августа 2021. године је примљен у болницу након наглог погоршања здравственог стања. Преминуо је 25. дана истог месеца на Војномедицинској академији (ВМА), услед респираторних проблема. Сахрањен је у порти Цркве Свете Тројице у Кумодражу уз присуство колега, пријатеља и поштовалаца његовог лика и дела.

Био је критичар председника Србије Александра Вучића и његовог режима.

Гутовић је у јавности давао подршку интегритету и легитимности Републике Српске.

О Гутовићем животу је Татјане Њежић написала монографију објављену крајем септембра 2023.

Позориште

Играо је у представама „Протекција”, „Кад су цветале тикве”, „Буба у уху”, „Ружење народа у два дела" „За ким звоно звони”, „Пучина”, „Колубарска битка”, „Ваљевска болница”, „Народни посланик”, „Отело", "Путујуће позориште Шопаловић", „Родољупци", „Лажни цар Шћепан Мали", „Гагаринов пут", „Ко се боји Вирџиније Вулф", „Вечера будала", „Шупљи камен" итд. Неке од тих улога донеле су му бројне награде и признања.

Последње две деценије игра свој „Кабаре”, са којим је гостовао широм света.

Вратио се у Југословенско драмско позориште, где од 2020. године има улогу у представи „Путујуће позориште Шопаловић”.

Филм

Филмску каријеру започиње 1968. године у филму Радоша Новаковића Бекства, након које је уследио богати кинематографски опус. Веће споредне и епизодне улоге је играо у неколико филмова као што су СБ затвара круг и Повратак отписаних. Прву главну улогу игра 1979. у филму Миће Милошевића Другарчине, који га је ангажовао и 1981. за филм Лаф у срцу,, чији су сценарио писали Синиша Павић и Љиљана Павић, где се епизодно појавио као Срећко Шојић. Годину дана касније, одлучују да његов лик прошире и снимају филм Тесна кожа, где је са Николом Симићем играо једну од главних улога која је доживела енормну гледаност, те због тога снимају наставке 1987, 1988, 1991. Осим тога веће и главне улоге остварује и у филмовима Ерогена зона, Дебели и мршави, Црна Марија, Мајстор и Шампита, Шпијун на штиклама, Условна слобода и Седам и по.

Телевизија

Прву већу улогу на телевизији остварује 1971. у серији Синише Павића Дипломци. Већу популарност стиче као Ђанкарло Мароти у Бољем животу и Драгослав у Отвореним вратима. Наступио је у више од 400 епизода серије Пустолов, која је емитована на РТС-у, као програм за децу и младе. Највећу популарност на телевизији је стекао 2006. године у ТВ серији Бела лађа када је поново заиграо лик Срећка Шојића из Тесне коже, који је играо до 2011.

Био је водитељ и аутор неколико емисија и кратких хумористичко-сатиричних прилога на Телевизији Пинк, ТВ Фокс и РТС. Његове најпознатије емисије су Орално доба и Не може да шкоди.

• Статуета Ћуран, за улогу Владимира у представи Пучина, 1978. године
• Стеријина награда, за улогу Владимира у представи Пучина, 1978. године
• Награда Зоран Радмиловић, за улогу Уче у драми „Ружење народа у два дела, 1988. године
• Нушићева награда, за животно дело глумцу комичару, 2005. године
• Награда Цар Константин, за најбољу главну улогу у филмовима Условна слобода и Седам и по на 41. Филмским сусретима у Нишу, 2006. године
• Награда Раша Плаовић, за улогу Фалстафа у представи „Веселе жене виндзорске”, 2007. године
• Награда Backstage, додељена 2014. од стране најгледанијег македонског естрадног ТВ магазина, који се свакодневно емитује на првом каналу Македонске Радио Телевизије, за улогу Срећка Шојића у филму Тесна кожа, који је најрепризиранији страни филм у земљи и филмски фаворит македонске публике.
• Златни ћуран, за животно дело глумцу комичару, 2019. године

Позоришне представе

Филмографија

|- | 2021. || Дон Гилић