Микропроцесор је интегрисано коло великог степена интеграције компонената.
Функционише као централна процесорска јединица рачунара на једном интегрисаном колу или највише неколико интергисаних кола. Микропроцесор је свестрано употребљив програмабилни уређај који прихвата дигиталне податке као улаз, обрађује их према инструкцијама смештеним у меморији дајући резултат на излазу. Обрађује бројеве и симболе представљене бинарним бројним системом. Појава јефтиних рачунара са интергисаним колима трансформисала је модерно друштво. Микропроцесори опште намене у персоналним рачунарима користе се за израчунавања, обраду текста, приказ мултимедијалних садржаја и комуникацију преко интернета. Много више микропроцесора је у саставу уграђених система (енгл. embedded system) обезбеђујући дигиталну контролу на милионе објеката, од кућних уређаја до аутомобила, мобилних телефона и контролера индустријских процеса.
Постоје и Риск микропроцесори који могу да извршавају сложене команде само преко основних као што су: and, or, nor, xor, xnor ...
Ови микропроцесори се користе искључиво за калкулаторе, аутомобиле и индустрију.
Три основне карактеристике микропроцесора су:
Микропроцесор има три врсте линија (сабирница) за повезивање и линије за напајање:
Микропроцесор може да има јединствен или раздвојен меморијски простор за програм и за податке. У зависности од организације меморијског простора за ове две основне врсте садржаја доступних микропроцесору користе се три архитектуре:
ARM серије су најмоћнији риск микропроцесори који постоје. Највећи њихов произвођач је Texas Instruments, а његови супарници су Microchip и Atmel.
Најзначајније разлике међу микропроцесорима су у броју регистара, њиховој намени и међусобним везама. Број регистара и њихова организација директно утичу на листу наредби. Произвођачи су настојали да нађу добар компромис између броја регистара и листе наредби како би програми микропороцесора био максимално ефикасни. Велики број микропроцесора показује да у томе нису били увек успешни јер је развој микропроцесора увек био испред производње терајући произвођаче да стално избацују нове, напредније микропроцесоре.
Најмањи сет регистара потребних при програмирању био би:
Регистри недоступни при програмирању али неопходни за рад микропроцесора били би:
Дуго су рачунари били у употреби само на универзитетима, већим предузећима и државним установама, пре свега јер су били јако гломазни (биле су потребне читаве просторије и спратови) и скупи.
Али открићем микропроцесора од стране компаније Интел (енгл. Intel Corporation) све се то променило. Јапанско предузеће BUSICOM је наручило од Интела решење за једноставнију производњу стоних калкулатора. Интелови стручњаци су захтев схватили мало озбиљније и 1971. године направили први микропроцесор, 4004. Овај примитивни, четворобитни микропроцесор је први пут примењен у стоном калкулатору BUSICOM 141-PF. Након тога је уследила експлозија у развоју, са све бржим 8, 16, 32, и 64 битним процесорима.
Микрорачунари (базирани на микропроцесорима) се праве и користе не само као радне станице и сервери, већ и у роботима, телекомуникационим уређајима, сателитима, аутомобилима, инструментима, мобилним телефонима, камерама, кућним уређајима као што су машине за прање рубља, микроталасне рерне и кућним пекарама хлеба, као микроконтролери. Видео-игре су практично специјализовани рачунари.
За сврхе контроле уређаја, временом су од микропроцесора развијени микроконтролери, који имају додатне особине погодне за контролу.
Типичан микроконтролер данас има неколико сатова („тајмера“), аналогних и дигиталних улаза и излаза, бројаче, ресет и напонске заштите, меморију и друго, све интегрисано на једном чипу.
Микропроцесори данас спадају у најкомпликованија интегрална кола. Мале димензије им омогућавају смањену потрошњу у односу на претходнике, много веће брзине рада и, можда најважније, могућност употребе практично у било ком уређају. Све ово је учинило микропроцесор једним од највећих достигнућа 20. века и карту за улаз у информатичко друштво.
This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article Микропроцесор, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.