Микробиологија

Микробиологија је често дефинисана као наука која проучава организме који су премали да би се виделу голим оком, тј. наука која проучава микроорганизме. Организми и објекти мањи од једног милиметра у пречнику се не могу видети голим оком, те су микроскопи наишли на огромну примену у микробиологији. Микроорганизми су од великог значаја. Микроорганизми су неопходни за прављење хлеба, сира, пива, вина, антибиотика, ензима, вакцина, витамина и многих других битних продуката. Микроорганизми су неопходни за еколошки систем. Захваљујући њима постоје азотни и угљеникови циклуси који се одвијају дубоко у земљишту и у дубоким водама. Микробиологија обухвата бројне поддисциплине међу којима су вирологија, паразитологија, микологија и бактериологија.

Еукариотски микроорганизми поседују ћелијске органеле обавијене мембраном, као што је то случај код гљивица и протиста, док прокариотски организми — од којих су сви микроорганизми — конвенционално су класификовани у групу организама којима недостају унутрашње мембраном одвојене органеле, и обухватају бактерије и археје. Микробиолози су се традиционално ослањали на културе организама, бојење и микроскопију. Међутим, мање од 1% микроорганизама присутних у уобичајеним окружењима се могу култивирати у изолацији користећи садашња средства. Микробиолози се често ослањају на алате молекуларне биологије као што је идентификација базирана на ДНК секвенцирању, на пример 16с рРНК генска секвенца се користи за бактеријску идентификацију.

Вируси су варијабилно класификовани као организми, јер се сматра да су они било врло једноставни микроорганизми или врло сложени молекули. Приони, никад нису били сматрани микроорганизмима. Њих су традиционално изучавали виролози. За њихове клиничке ефекте се првобитно претпостављало да су хроничне виралне инфекције, те су виролошка истраживања произвела открића „инфективних протеина”.

Микроорганизми су такође правили пуно проблема у историји човечанства. Болести изазване микроорганизмима су биле од значаја у неколико наврата, на пример пад Римског царства и освајање Новог Света. 1347. Црна смрт је харала Европом, и до 1351, само четири године касније, 1/3 популације је умрла. Данас једна од највећих битака које модерна микробилогија води је са вирусом ХИВ-а, који води до болести сиде.

 

О постојању микроорганизама се претпостављало много векова пре њиховог стварног открића. Постојање невидљивог микробиолошког живота постулирао је џаинизам који је заснован на Махавириним учењима још у 6. веку пре нове ере (599. п. н. е. - 527. п. н. е.).^‍:24 Пол Дундас примећује да је Махавира тврдио да постоје невидљива микробиолошка створења која живе у овој земљи, води, ваздуху и ватри.^‍:88 Џаински списи описују нигоде који су суб-микроскопска створења која живе у великим јатима и имају веома кратак живот, за које се каже да прожимају сваки део универзума, чак и ткива биљака и месо животиња. Римљанин Маркус Терентиус Варон је помињао микробе када је упозорио да се имање не лоцира у близини мочвара „јер се тамо множе одређена сићушна створења која се не могу видети очима, која лебде у ваздуху и улазе у тело кроз уста и нос и тиме изазивају озбиљне болести.“

Персијски научници су поставили хипотезу о постојању микроорганизама, као што су Авицена у својој књизи Канон медицине, Ибн Зухр (такође познат као Авензоар) који је открио гриње шуге и Ал-Рази који је дао најранији познати опис малих богиња у својој књизи Врли живот (ал-Хави).

Године 1546, Ђироламо Фракасторо је предложио да епидемијске болести изазивају преносиви ентитети слични семену који могу пренети инфекцију директним или индиректним контактом, или преносом путем преносника.

 

 

Године 1676, Антони ван Левенхук, који је већину свог живота провео у Делфту, Холандија, посматрао је бактерије и друге микроорганизме користећи микроскоп са једним сочивом сопственог дизајна. Сматра се оцем микробиологије јер је користио једноставне микроскопе са једним сочивом сопственог дизајна. Док се Ван Левенхукчесто наводи као први који је посматрао микробе, Роберт Хук је направио своје прво забележено микроскопско посматрање воћних тела плесни 1665. године. Међутим, сугерише се да је језуитски свештеник по имену Атанасије Кирхер био први који је посматрао микроорганизме.