Мехмед Спахо (Сарајево, 13.
март">13. март 1883 — Београд, 29. јун 1939) био је југословенски политичар. Спахо је био министар саобраћаја Краљевине Југославије у влади Милана Стојадиновића и сенатор. Један је од најзначајнијих босанскохерцеговачких политичара у XX веку. Истицао се као један од најгласнијих противника Споразума Цветковић—Мачек. Носилац је Ордена Светог Саве и Ордена белог орла.
Мехмед Спахо | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 13. март 1883. |
Место рођења | Сарајево, Аустроугарска |
Датум смрти | 29. јун 1939.56 год.) ( |
Место смрти | Београд, Краљевина Југославија |
Религија | Муслиман |
Универзитет | Универзитет у Бечу |
Политичка каријера | |
Политичка странка | Југословенска муслиманска организација, Југословенска радикална заједница |
Рођен је у Сарајеву 1883. године у породици интелектуалаца. Његова се породица сматрала имућном, али и отворенијом у односу на многе друге сарајевске муслиманске породице. Отац је био врсни зналац шеријатског права и својевремено је службовао у Каиру, Дамаску, Софији и Јајцу као кадија односно судија османско-шеријатског права.
Мехмед је завршио основну школу и гимназију у Сарајеву (1902), а Правни факултет у Бечу (1906). Докторски испит је положио 1907, а 1908. је и службено добио наслов доктора правних наука. Од 1906. до 1908. био је судски чиновник, а од 1910. године адвокат приправник. Када је у Сарајеву основана Трговачка комора, изабран је за њеног секретара. На том положају је остао до уласка у политички живот.
Његов политички живот почиње учлањивањем у Муслиманску народну организацију. МНО је била прва политичка странка Босанских муслимана у доба Аустроугарске. Након слома Аустроугарске 1918. године постао је члан тијела названог Народно вијеће БиХ, које је гласало за удруживање са Хрватском, Словенијом, Краљевином Србијом и Кнежевином Црном Гором у јединствену државу. Иако тек након чланства у Југословенској муслиманској организацији 1923. постаје истински вођа босанских муслимана, у томе је показивао изузетан политички таленат који су ријетки током егзистенције Краљевине СХС и Југославије досегли.
Додуше, мишљења о његовом доприносу и раду су контрадикторна и конфликтна, али како не постоји ни један детаљан научни рад о његовом политичком животу, тешко је давати процјене.
Југословенска муслиманска организација настаје уједињењем локалних политичких организација босанских муслимана у фебруару 1919. године. ЈМО је имала и свој политичко-информативни лист, Вријеме. Први предсједник ЈМО био је тузлански муфтија хаџи хафиз Ибрахим Маглајлић (који је био присталица просрпске мајоризацијске струје у Југославији), а ЈМО је на изборима за Уставотворну скупштину Краљевине СХС расписаним у новембру 1920. у БиХ освојила највећи број гласова и 24 мандата.
Спахо је такође један од два призната заступника Југословенске муслиманске организације међу 11 муслимана од 42 заступника Народног вијећа СХС за БиХ. Југословенска муслиманска организација је у то вријеме сматрала да јој припада 15 заступничких мјеста. Он је био и први Босански муслиман у влади Краљевине СХС, а као један од тројице министара из БиХ и то по етничко-вјерском ставу: Хрват др Тугомир Алауповић био је министар вјера, а Србин Урош Круљ министар здравља.
Његову политичку биографију даје бх. књижевник Едхем Мулабдић непосредно након његове смрти и наводи да је држао положај:
Заједно са групом опозиционих странака 1932. године, он издаје своје „пунктације” те као и бројни бх. политичари пролази кроз затвор (у његовом случају у трајању од 20 дана).
Умро је изненада у Београду 29. јуна 1939. године у хотелу „Српска круна“, гдје је имао апартман. Тог јутра је допутовао својим возом 801 из Сарајева у 7.27 часова, у жељезничку станицу Београд, а затим је отишао у хотел. Изненада му је позлило око 8.30 када је и преминуо. Његовој сахрани у Сарајеву, сутрадан, присуствовао је међу 50.000 људи и Драгиша Цветковић, тадашњи предсједник Владе, који је у Сарајево допутовао авионом, као и други високи државни чиновници. Телеграм саучешћа његовој супрузи Хабиби упутили су краљица Марија, кнез намјесник Павле и многи други. На жељезничкој станици у Сарајеву, на перон гдје је требало да стигне воз са његовим посмртним остацима, шпалир су направили ђаци Гази Хусрефбегове медресе, жељезничари и једна чета 10. пјешадијског пука. Шпекулације о нарави његове смрти још увијек остају отворене, а главна хипотеза је да је био отрован у хотелском апартману.
Шаћир Филандра је резимирао у свом чланку о овом јединственом босанском политичару из 20. вијека: „Спахо је био човјек, политичар са свим манама које политичари на Балкану имају, дакле волио је власт, знао је освојити и чврсто држати, са противницима се знао обрачунавати, био је склон непотизму у мјери у којој то и данас политичари раде, имао је лоших потеза и лоших процјена, а што је све у јавном животу нормално, итд. На знаности остаје да о њему понуди своје судове.”
Унук брата Мехмеда Спахе, Фехима Спахе, Сулејман Спахо је српски политичар, а био је народни посланик Српске радикалне странке у парламенту. Декларише се као Србин-муслиман.
This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article Мехмед Спахо, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.