Маринко Роквић (Колунић код Босанског Петровца, 27.
јануар">27. јануар 1954 — Београд, 6. новембар 2021) био је српски певач. Каријеру је започео 1974. године и снимио двадесет један студијски албум, неколико сингл-плоча и велики број хитова: Скитница, Свађалице моја мала, Потражићу очи зеленије, Занела ме светла великог града, Поломио ветар гране, Да волим другу не могу, Једина моја, Ти за љубав ниси рођена, Љубав стара срце пара, Три у једној...
Маринко Роквић | |
---|---|
Лични подаци | |
Име по рођењу | Маринко Роквић |
Датум рођења | 27. јануар 1954. |
Место рођења | Колунић код Босанског Петровца, НР БиХ, ФНР Југославија |
Датум смрти | 6. новембар 2021.67 год.) ( |
Место смрти | Београд, Србија |
Занимање | Певач |
Породица | |
Деца | Дарио Никола Марко |
Музички рад | |
Активни период | 1974—2021 |
Жанр | народна |
Инструмент | Вокал |
Издавачка кућа | Гранд 2000–, раније: ПГП РТБ, Дискос, Дискотон, ЗКП РТЉ, Сузи |
Рођен је 27. јануара 1954. године у Босанском Петровцу, од оца Драге из Колунића и мајке Босе Мркић из Меденог Поља. Одрастао је у Колунићу, у засеоку Бујаднице. Маринко и његов брат Душан од малих ногу су показивали интересовање за музику и свирали хармонику. Поред музике, Маринко је волео и да тренира фудбал. По завршетку основне школе дошао је у Београд, у жељи да упише музичку школу. Међутим, сва места су била попуњена, осим на одсеку за кларинет, али се Маринко ипак одлучио за електротехничку школу и учланио се у културно-уметничко друштво "Никола Тесла" у ком је певао.
Прву плочу снимио је 1974. године, за загребачки Сузи, а исте године за Сузи издаје и плочу са Групом Делије, у којој је, поред њега, наступао и Ера Ојданић. Године 1977. имао је веома запажен наступ на фестивалу Илиџа, на ком је певао песму композитора Будимира Буце Јовановића Момак весељак, 1978. на истом фестивалу наступио је са песмом Занела ме светла великога града, а онда и 1980. са песмом Снегови бели опет веју, која је постала велики хит. Следећи велики хит била је песма Да волим другу не могу, која је продата у тиражу од 600.000 примерака. Уследили су хитови: Потражићу очи зеленије, Једина моја, Свађалице моја мала, Само ме потражи, Пусти ме да је видим, И пијан и трезан за тебе сам везан, Подели са мном добро и зло, Замириши на бразду, Љубав стара срце пара, Поломио ветар гране, И кад ме сви забораве, Колиба, ил' двор, Тебе нема, Ко украде ноћи боје, Јелена, Ти за љубав ниси рођена, Право на љубав, Скитница, Три у једној, Гатара. Такође, снимио је и албум са севдалинкама, као и трајне снимке за Радио Београд.
Појавио се у серији Камионџије опет возе из 1983. године, у којој је отпевао песму Дивне имам комшинице.
Његови синови Никола и Марко такође су популарни певачи српске поп-фолк музике.
Концертом у београдском центру "Сава", 2015. године обележио је четрдесет година каријере. Добитник је Естрадно-музичке награде Србије за животно дело (2019. године) коју додељује Савез естрадно-музичких уметника Србије.
Преминуо је 6. новембра 2021. године, у Београду, после краће болести. Сахрањен је пет дана касније на Новом бежанијском гробљу.
Током своје вишедеценијске каријере снимио је двадесет један албум, десетак сингл-плоча и неколико компилација.
This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article Маринко Роквић, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.