Манастир Савина

Направљен је у бујној медитеранској вегетацији, на обали. Манастир се састоји од три цркве: Мали храм Успења пресвете Богородице, Велики храм Успења пресвете Богородице и Храм Светог Саве по коме је и манастир добио име. Савина је имала важну улогу у очувању идентитета српске православне заједнице у Боки у 18. веку.

Манастир Савина
Основни подаци
Јурисдикција	Српска православна црква
Митрополија	Митрополија црногорско-приморска
Оснивање	11. вијек
Оснивач	Јован Владимир
Управник	архимандрит Макарије Имамовић
Место	Херцег Нови
Држава	Црна Гора

Старешина манастира је архимандрит Макарије (Имамовић) са братством, на челу од 15. августа 2018. године.

Мали храм Успенија Пресвете Богородице је веома мали, само десет метара дугачак и шест метара широк. Највероватније потиче из 1030. године, мада је најстарији запис у коме се манастир спомиње и из 1648. године. Његова обнова започета је крајем 17. вeка, доласком избеглих монаха из манастира Тврдош (Херцеговина), а завршена је 1831. године. У манастиру се налази велики број реликвија које потичу из доба Немањића (мошти Јелене Немањић Шубић, крст Светог Саве), укључујући и оне пренете из манастира Тврдош. Храм Светог Саве налази се ван манастирског комплекса. Велики храм Успења Пресвете Богородице саграђен је између 1777. и 1799. године, а градио га је мајстор Никола Форетић са острва Корчуле.

Иконостас Велике цркве урадио је познати сликар Симеон Лазовић у периоду 1795-1797, у стилу барока. Његова икона Богородичног покрова (који је био честа тема сликарства српског барока) сматра се уметнички вредном а иконографски тип за редак у српском бароку.

Године 1797. манастирска црква је украшена и споља ограђена. Мештанин, апотекар Србин католик Никола Андровић је 1858. године о свом трошку часовник на црквеном торњу оправио. У манастиру је 1838. године живео епископски Провикар за Боку Которску, игуман Макарије Грушић. Манастир је октобра 1937. био жртва провалне крађе, процењене материјалне штете од милион и по динара.

Лазар Томановић је у свом путописном тексту о Боки написао да је нови храм манастира Савине грађен од корчуланског камена, а да су прилози скупљани у српској Војводини и Русији. У малој, стaрој цркви се чува(ла?) икона Богородице коју је народ прогласио чудотворном, од кад су Млечани послали галију да разори манастир, а гром је уништио галију, која је била испод манастира. Око црквице Светог Саве изнад манастира су сахрањени Руси изгинули у рату против Француза у Боки, почетком 19. века.

Марина Матиће је написала научне монографије о историји манастира.

•  
  Манастир Савина
•  
  Манастир Савина
•  
  Манастир Савина
•  
  Иконостас у великој цркви
•  
  Иконостас у великој цркви, царске двери
•  
  Иконостас у великој цркви, Неверовање Томино
•  
  Хорска галерија у великој цркви
•  
  Зидно сликарство у малој цркви
•  
  Зидно сликарство у малој цркви: св. Ђорђе
•  
  Зидно сликарство у малој цркви: Силазак Светог Духа на апостоле и сцене из циклуса Христових страдања
•  
  Зидно сликарство у малој цркви: Свети Сава, св. Симеон Мироточиви и св. Јован Криститељ
•  
  Фотографија манастира Савина из календара Вардар за 1910. годину.
•  
  Поглед на Савину са Луштице, код цркве Преподобног Харитона

• Савински буквар из манастира Савина