Лујо Адамовић

јул">31. јул 1864 — Дубровник, 19. јул 1935) био је српски ботаничар.

Лујо Адамовић
Лични подаци
Датум рођења	(1864-07-31)31. јул 1864.
Место рођења	Ровињ, Аустријско царство
Датум смрти	19. јул 1935.(1935-07-19) (70 год.)
Место смрти	Дубровник, Краљевина Југославија

 

Студирао је медицину у Бечу и природне науке у Београду и Берлину. Радио је као професор у средњој школи у више места у Србији. После одбране доктората, од (1901—1905) је био професор Велике школе у Београду, а после тога одлази у Беч за доцента.

За време Првог светског рата био је управник Ботаничке баште у Београду.

Проучавао је флору и вегетацију Балканског и Апенинског полуострва, а нарочито је обрадио подручја Србије, Црне Горе, Бугарске и Далмације. Увео је многе појмове у савремену гео-ботаничку науку, на пример вегетацијске појмове псеудомакија и шибљак.

Његова најзначајнија дела су:

• О шумама југоисточне Србије, (Дело, 1899);
• Вегетацијски односи Балканског полуострва (Лајпциг, 1909);
• Биљногеографске формације зимзеленог појаса Далмације, Херцеговиине и Црне Горе (1911);
• Фитогеографски положај и подела Италије.

Поред ових монографских објављивао је још многе стручне радове у научним часописима (Рад, ЈАЗУ; Глас, САН и др.).

Као и његов претходник и узор Јосиф Панчић вршио је ботаничка путовања по земљи и даље. Да испита његову флору, 1890. године први се попео на Миџор, највиши врх Старе планине. Био је познат у целом свету, природњачка струка га је ценила и често цитирала. Поред теренских истраживања бавио се и доказивањем законитости у развитку и распрострањености биљних врста.

Отац му је био српски педагог и историчар Вицко Адамовић.