Крабе

Називају се и краткорепи ракови (превод латинског назива) услед тога што је задњи део тела кратак и подвијен испод предњег (главеногрудног) региона (абдомена) (грч. βραχύς = кратак, οὐρά / οura = реп).

Краба Временски распон: Jurassic–Recent PreЄ Є O S D C P T J K Pg N
Научна класификација
Царство:	Animalia
Тип:	Arthropoda
Подтип:	Crustacea
Класа:	Malacostraca
Ред:	Decapoda
Подред:	Pleocyemata
Инфраред:	Brachyura Linnaeus, 1758
секције и надфамилије
Секција Dromiacea Dakoticancroidea † Dromioidea Eocarcinoidea † Glaessneropsoidea † Homolodromioidea Homoloidea Секција Raninoida Секција Cyclodorippoida Секција Eubrachyura Подсекција Heterotremata Aethroidea Bellioidea Bythograeoidea Calappoidea Cancroidea Carpilioidea Cheiragonoidea Componocancroidea † Corystoidea Dairoidea Dorippoidea Eriphioidea Gecarcinucoidea Goneplacoidea Hexapodoidea Leucosioidea Majoidea Orithyioidea Palicoidea Parthenopoidea Pilumnoidea Portunoidea Potamoidea Pseudothelphusoidea Pseudozioidea Retroplumoidea Trapezioidea Trichodactyloidea Xanthoidea Подсекција Thoracotremata Cryptochiroidea Grapsoidea Ocypodoidea Pinnotheroidea

Величина им се креће од веома малих, чије су љуштуре пречника само 6 mm, до џиновске јапанске паука–крабе која има љуштуру пречника 30 cm и распона клешта до 3,7 m.

Већина врста краба има љуштуре, али има и изузетака као што је рак самац који нема љуштуру, већ се настањује у шкољци морског пужа или неког другог мекушца.

Праве крабе имају 5 пара ногу, мада нису све видљиве код неких врста. Предњи пар ногу има развијена клешта са којима лове плен. Многе врсте краба користи задњи пар ногу као весла за пливање. Реп им је обично веома мали и подвучен под тело.

На земљи, крабе ходају постранце.

Главеногрудни регион (cephalotorax) код краба има овални облик, на леђима испупчен, прекривен бројним квржицама. Напред је ужи и има два краћа шиљка. Уз ивице такође има низ краћих трнастих израштаја. Има очи на кратким дршкама, које може, као и антене, да увуче у удубљења на главеногрудном региону. Има четири пара дугих ногу, које се завршавају бодљама и служе за ходање, и један предњи пар претворен у танка клешта.

Главеногрудни регион дуг је око 20 cm, има бледу жућкасту боју и често на њему одозго расту алге или сунђери, па може добро да се сакрије у својој околини.

Већина краба живи у мору. Оне које живе на некој мало већој удаљености се враћају у море за време размножавања.

Међутим, неке крабе проводе читав живот у слаткој води, а неке се враћају из слатке воде у море ради размножавања.

Женка под репом носи оплођена јаја из којих се преображајем развијају одрасле животиње.

Крабе се много разликују по исхрани. Неки су биљоједи, неки месоједи, а неки једу све, чак и отпатке.

•  
  Морска краба у Ченају
•  
  Пустињски рак на морском краставцу
•  
  Краба (Pachygrapsus marmoratus) на Истарској обали (Јадранско море)
•  
  Краба близу мора
•  
  Краба у "Sea Life Centre" у Блекпулу
•  
  Морски јежеви и краба на наранџастом сунђеру у градским стенама
•  
  Краба (Pachygrapsus marmoratus)
•  
  Западноафричка уца
•  
  Sally Lightfoot crab (Grapsus grapsus)
•  
  Пустињска краба

• Рак
• Животиње