Корча или Горица (алб.
По процени из 2005. имао је 86.176 становника.
Корча Korçë | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Албанија |
Становништво | |
— (2001) | 55.130 |
Географске карактеристике | |
Координате | 40° 37′ 01″ С; 20° 46′ 12″ И / 40.617° С; 20.77° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 850 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 7001—7004 |
Позивни број | 082 |
Регистарска ознака | KO |
Веб-сајт | www |
Град је удаљен око 30 километара од грчке границе. Налази се у планинама северног Епира, на плодној висоравни висине око 850 m.
Поред албанске већине у граду живи много Цинцара, Грка и Срба. Многи Албанци су православне вероисповести. Године 1913. у Корчи је живело 16.000 људи, од тога 11.000 Грка и 4000 Албанаца.
Корча је припала Албанији тек 1920. године. Њен ранији српски назив је био Горица, и према том градићу претензије је показивала Грчка. Али за време Првог светског рата, трупе генерала Сараја су наредиле евакуацију Грка. Корча је добила известан аутономни статус, са својим бираним Саветом и новом администрацијом. Од средњовековног села, захваљујући емигрантима у Америци, (који су помагали) градић је просперирао. То је тридесетих година 20. века врло жива трговачка, по европски удешена модерна варош на важном трговачком путу. Место 1932. године красе: електрично осветљење, водовод, два парка са кафаном, француски Лицеј, два биоскопа, библиотека, разни спортски клубови (тенис, фудбал), певачко друштво "Лира", корзо и чак 12 лекара и слично. Омладина се спремала да подигне заслужном националном борцу Темистоклу Герменију споменик. Пошто је већина становника православне вере, доминирају православне цркве Св. Ђорђа и Св. Спаса. Земљотрес који је 1931. године погодио Корчу знатно их је оштетио. Французи су допринели развоју места, ту се среће развијена текстилна индустрија; производе се свилене кошуље, дамски шешири, фина обућа.
Подигнут је од стране државе у Корчи 1932. године споменик борцима палим за слободу Албаније. Аутор споменика био је млади албански вајар Паскалиј од Хиза.
Две трећине становника су пре Другог светског рата били православци. Одувек је ту била заједница Срба "који говоре јужносрбијанским наречјем". Гостовало је 1926. године битољско Певачко друштво "Мокрањац" у Корчи. Извели су два концерта и певали у тамошњој православној цркви са хоровођом поп Мирком Павловићем. Марија Ђорђевић модисткиња радила је у тамошњој албанској фабрици дамских шешира 1932. године. Ту се у Корчи налази и лепо уређено српско војничко гробље, са посмртним остацима 37 српских војника погинулих у рату. О гробљу је прво водио рачуна један чувар, да би бригу преузео конзулат Краљевине СХС. Српски конзулат је ту отворен у лето 1916. године, а за првог конзула је постављен Богдан Раденковић. Конзул у Корчи био је 1930. године Славко Којић, а након погибије - утапања његове супруге на Охридском језеру, заменио га је Александар Анић.
У Корчи је у другој половини 19. века живео и радио књижар Андрија П. Детић. Он се јавља јула 1895. године као један од приложника за српску школу "Дом науке" у Солуну. У тој српској књижарници се 1899-1904. године могао узети српски календар "Голуб", који је излазио у Цариграду.-->
За време Првог светског рата 1916. године српска војна команда је послала у Корчу, као агента Богдана Раденковића. Један од главних организатора српске комитске организације је добио задатак да у Корчи и околини, створи систем обавештајаца, који ће у непријатељској позадини стварати услове за брже ослобођење српске државе. Деловао је прикривено као српски конзул у Корчи.
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Година |
---|
Становништво |
This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article Корча, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.