Континентална Кора

Овај слој се обично назива СиАл зона, због тога што има фелзични, гранитни састав, за разлику од океанске коре, која се назива СиМа због мафичног, односно базалтног састава. С обзиром на промену брзине сеизмичких таласа, сматра се да на одређеној дубини континентална кора поседује веома слична физичка својства као и океанска кора. Ова линија промене брзине сеизмичких таласа назива се Конрадов дисконтинуитет.

С обзиром на то да се углавном састоји од гранитоидних стена, континентална кора има густину око 2,7 g/cm³ и мање је густине од мафичног материјала који изграђује мантл (чија је густина око 3,3 g/cm³). Такође, континентална кора има мању густину од океанске коре (чија је густина око 2,9 g/cm³), али је значајно дебља. Њена дебљина варира од 25 до 70 километара, док је просечна дебљина океанске коре око 7–10 km. Континентална кора изграђује око 40% Земљине површине. Такође, 70% укупне запремине Земљине коре чини континентална кора.

Постоји врло мало материјалних чињеница које објашњавају развој континенталне коре у периоду пре 3,5 милијарди година. Међутим, у подручјима континенталних штитова уочава се релативно брз развој континенталне коре старости између 3 и 2,5 милијарди година. Континентална кора се формира фракционом диференцијацијом океанске коре током еона. Овај процес је и данас активан захваљујући вулканизму који је узрокован субдукцијом.

• Земљина кора
• Океанска кора