Инвазија Црвене Армије На Грузију

чији је циљ био свргнути социјалистичко-демократску владу мењшевика у Грузији, која је прогласила независност, те успоставити бољшевички владу. Совјети су тиме хтели успоставе контролу над територијом који је раније обухватала Руска Империја.

Совјетско-грузијски рат
Део Руски грађански рат, Међународна интервенција у Русији и Турски рат за независност
Црвена армија у Тбилисију, 25. фебруар 1921.
Време 15. фебруар – 17. март 1921. Место јужни Кавказ Исход совјетско-турска победа, успостава Грузијске ССР, влада Демократске Републике Грузије побегла у Француску
Сукобљене стране
Руска СФСР Азербејџанска ССР Јерменска ССР Турски револуционари (од 23. фебруара)	Демократска Република Грузија Подршка:  Француска (од 28. фебруара)
Команданти и вође
Анатолиј Гекер Михаил Великанов Јосиф Стаљин Григориј Орџоникидзе Казим Карабекир	Гиоргиј Квинитадзе Гиоргиј Мазниашвили Валико Југели
Јачина
Црвена армија 50.000 војника Турска Трећа армија 24.000[тражи се извор]	Национална гарда 15.000 Добровољци 17.000[тражи се извор]
Жртве и губици
Црвена армија: 5.500 погинулих Турска Трећа Армија: 1.800-3.000 погинулих	3.200 погинулих војника 3.800-5.000 погинулих цивила

Грузија је пре била део Руске Империје. Када је избила Октобарска револуција 1917. а цар свргнут, грузијски су бољшевици успоставили совјетску власт, али су је мењшевици уз потпору Турске и Уједињеног Краљевства срушили 26. маја 1918. те прогласили независну Грузијску Републику. У фебруару 1921, Јосиф Висарионович Џугашвили – Стаљин и Григориј Констатинович Орџоникидзе, два совјетска бољшевика грузијског порекла, организовали су из Азербејџана и Јерменије оружани устанак на граничним подручјима Грузије. На протесте грузијске владе, совјетски амбасадор је одговорио да су ти инциденти спонатни устанци јерменских комуниста. Бољшевици су у насељу Шулавери успоставили Грузијско Револуционарно Веће, које је постала конкурентска влада насупрот оној у Тбилисију. То је Веће формално позвало Црвену армију у помоћ, што се и догодило.

Након инвазије, уз потпору армије, прогласили су Грузијску Совјетску Социјалистичку Републику. Грузија, Јерменија те Азербејџан су 12. марта 1922. удружени у Закавкаску Совјетску Федеративну Социјалистичку Републику, која се прикључила Совјетском Савезу. Њеним распуштањем 1936, основана је поновно Грузијска ССР у оквиру Совјетског Савеза.

Инвазију је одобрио Владимир Лењин јер су га Стаљин и Орџоникидзе уверили да мора подупрети „побуну сељака и радника” у борби против „сепаратистичких грузијских снага”. Истовремено, Турска је припојила делове јужне Грузије себи, што је довело до неколико компромиса између Москве и Анкаре.