Иван Iii Васиљевич: велики кнез Москве и Владимира

јануар">22. јануар 1440 — Москва, 27. октобар 1505) је био велики кнез московски, а од 1462. и „свих Руса” пошто је ујединио велик број кнежевина. Такође је познат као Иван Велики (рус. Иван Великий). Ослободио делове земље од Монгола, ојачао централну власт, а 1497. године издао први руски зборник закона „Судбеник”. Због женидбе са византијском принцезом Зојом, сматрао се наследником Источног римског царства и у његово време први пут се јавила идеја о мисији Руског царства као заштитника православља у ком би Москва била „Трећи Рим”. Изградио је више катедрала и палата у Москви, као и велико утврђење Ивангород на Балтику. Успешно је ратовао са Литванијом и Шведском. На свој двор је доводио доста европских уметника, архитеката и дипломата и одржавао добре односе са Италијанима, Данском, Угарском и Светим римским царством. Послао је прву експедицију у истраживање Арктика 1465. Отворио је више ливница топова у Русији. Као владар, био је правичан, али преке и темперемантне нарави.

Иван III Васиљевич
Лични подаци
Пуно име	Иван III Васиљевич
Датум рођења	(1440-01-22)22. јануар 1440.
Место рођења	Москва, Велика московска кнежевина
Датум смрти	27. октобар 1505.(1505-10-27) (65 год.)
Место смрти	Москва, Велика московска кнежевина
Породица
Супружник	Maria of Tver, Софија Палеолог
Потомство	Ivan the Young, Василиј III Иванович, Yury Ivanovich, Andrey of Staritsa, Јелена Ивановна, Dimitri Ivanovitch
Родитељи	Василиј II Слепи Maria of Borovsk
Династија	Рјуриковичи
Претходник	Василиј II Слепи
Наследник	Василиј III Иванович

Област Јарослав је анектирана 1463. године, а томе је следио Ростов 1475. године. После дуготрајног ратовања 1478. године коначно је освојена и Новгородска република. Охрабрен тиме 1480. престаје да плаћа данак Татарима и њиховом кану Ахмету чиме стиче потпуну самосталност. Коначно, присајединио је Твер 1485. године.

Карактер московске владе се значајно променио под Иваном III, попримивши нови аутократски облик. То је била природна последица хегемоније Москве над осталим Владимир-Суздаљским земљама, али и нових империјалних претензија. После пада Цариграда, православни канонисти су били склони да сматрају московске велике кнезове, где се православни кијевски митрополит после монголских најезди преселио 1325. године, наследницима византијских царева. Чинило се да је и сам Иван поздравио ту идеју и почео је да се назива царем у страној преписци. Британски историчар Џ. Л. И. Фенел истиче Иванов успех у централизацији контроле над локалним владарима; он, међутим, додаје да је његова владавина била и „период културне депресије и духовне бесплодности. Слобода је угушена у московским земљама. Својим антикатолицизмом Иван је срушио завесу између Москове и запада. Ради територијалног увећања, лишио је своју земљу плодова западног учења и цивилизације.“

 

Иванов син са Маријом Тверском, Иван Млади, умире 1490. године, остављајући из брака са Јеленом Молдавском једино дете, Дмитрија унука. Потоњег је његов деда крунисао за наследника 15. фебруара 1498, али је касније Иван поништио своју одлуку у корист Софијиног старијег сина Василија, који је на крају био крунисан као савладар са својим оцем (14. априла 1502). Одлуку је диктирала криза повезана са сектом Скараје Јеврејина, као и царски престиж Софијиних потомака. Димитрије унук је стављен у тамницу, где је и умро, неожењен и без деце, 1509. године, већ под влашћу свог стрица.

У време владавине Ивана III нови московски Судебник, или законик, саставио је писар Владимир Гусев. Иван се потрудио да његова престоница буде достојан наследник Цариграда, и са тим циљем је позвао многе стране мајсторе и занатлије да се населе у Москву. Најпознатији од њих био је Италијан Ридолфо ди Фјораванте, прозван „Аристотел“ због свог изузетног знања, који је саградио неколико катедрала и палата у Кремљу, а такође је надгледао изградњу зидина Кремља.

У браку са својом првом супругом Маријом Борисовном, ћерком тверског кнеза Бориса Александровича (1425—1461), имао је једног сина:

• Иван Млади, тверски кнез (1485—1490)

У браку са Софијом Палеолог, имао је седморо деце:

• Василиј III Иванович, московски кнез (1505—1533)
• Јуриј Иванович, кнез Дмитрова (1505—1536)
• Дмитриј II Жилка, кнез Углича (1505—1521)
• Симеон Иванович, кнез Калуге (1505—1518)
• Андреј Иванович, кнез Старице и Волоколамска (1519—1537)
• Јелена, супруга литванског кнеза Александра I (1492—1506)
• Евдокија, супруга казањског принца Петра Абрамовича (Худајкула)

Поред њих, Иван III је имао још једну ћерку:

• Федосију, удату за кнеза Василија Даниловича Холмског

• Велика московска кнежевина
• Василиј III Иванович
• Иван IV Грозни