Закон о грађанским правима (енгл.
88–352, 78 Stat. 241), који је ступио на снагу 2. јула 1964, федерални је закон у САД који је ставио ван закона веће облике дискриминације против расних, етничких, националних и верских мањина, као и жена. Закон је окончао неједакости у захтевима за регистрације гласача и расну сегрегацију у школама, на послу и јавним установама.
Овлашћења која су прописана да се спроведе закон су у почетку била слаба, али су допуњена следећих година. Конгрес САД је истакнуо свој ауторитет да доноси законе по неколико различитих делова Устава САД, пре свега своју моћ да се регулише трговину међу државама под чланом 1 (став 8), своју дужност да гарантује свим грађанима једнаку заштиту закона под Четрнаестим амандманом и своју дужност да заштити гласачка права из Петнаестог амандмана. Закон је потписао председник Линдон Џонсон, који ће касније потпише и значајни Закон о праву гласа.
This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article Закон о грађанским правима, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.