Европски Валутни Механизам

јануара 1999. паралелно са увођењем јединствене валуте, евра (који је заменио ЕВМ 1 и његовог претходника, ЕВЈ) као део Европског монетарног система (ЕМС), како би се смањила променљивост курса и постигла монетарна стабилност у Европи.

ЕВРОЗОНА

Бугарска

Данска

Чешка

Мађарска

Пољска

Румунија

Шведска

Андора

Монако

Сан Марино

Ватикан

Косово*

Црна Гора

  Еврозона

  ЕВМ II

  У ЕВМ II али без обавезе увођења евра

  ЕУ чланице у обавези да уведу евро

  Монетарни споразум

  Једнострано користе

Након усвајања евра, политика се променила на повезивање валута земаља ЕУ изван еврозоне са евром. Циљ је био да се побољша стабилност тих валута, као и да се добије механизам за оцену потенцијалних чланица еврозоне. Од 2023. у ЕВМ II програму учествују две валуте: данска круна и бугарски лев.

ЕВМ се заснива на концепту фиксним одступањима од валутног курса, али са различитим променама унутар тих одступања. Такође је познат и као полу-везани систем. Пре увођења евра, валутни курс је био заснован на Европској валутној јединици (ЕВЈ), обрачунској јединици, чија је вредност одређивана као пондерисани просек валута учесница.

Табела (позната као табела паритета) билатералних стопа израчуната је на основу ових централних стопа изражених у ЕВЈ-има, а валутна колебања су морала бити садржана у граници од 2,25% на обе стране билатералних стопа (са изузетком италијанске лире, шпанског пезоса, португалског ескуда и фунте стерлинга, за које је било дозвољено да флуктуирају ± 6%). Одлучне интервенције и аранжмани зајма су заштитили валуте које су учествовале од већих колебања курса.

Канцелар благајне Уједињеног Краљевства Денис Хејли је наводно одлучио 1979. године да се УК не придружи ЕВМ-у због забринутости да би то користило немачкој економији спречавањем апрецијације немачке марке, на штету економија других држава. Уједињено Краљевство се придружило ЕВМ-у октобра 1990. године, под канцеларом Џоном Мејџором, потезом који су у то време углавном подржавали пословни кругови и штампа, али је био присиљено да напусти механизам две године касније након Црне среде.

Табела испод даје потпуни сажетак усвајања режима девизног курса за чланице ЕУ, пошто је Европски монетарни систем са својим механизмом девизног курса и с њим повезана нова заједничка валута ЕВЈ настаје 13. марта 1979. Евро је заменио ЕВЈ са паритетом 1:1 на тржиштима девизних курсева, 1. јануара 1999. године. Између 1979. и 1999. године, немачка марка је функционисала као де факто референца за ЕВЈ, што значи да је постојала само мала разлика између везивања валуте за ЕБЈ-у и везивања за немачку марку.

Еврозона је основана од првих 11 држава чланица 1. јануара 1999. године. Прво ширење еврозоне на Грчку догодило се 1. јануара 2001., годину дана пре него што је евро физички ушао у оптицај. Следећа проширења зоне била су са државама које су се придружиле ЕУ 2004. године, а затим су се 1. јануара придружиле еврозони следеé државе: Словенија (2007), Кипар (2008), Малта (2008), Словачка (2009), Естонија (2011), Летонија (2014), Литванија (2015) и Хрватска (2023).

Извори: EC convergence reports 1996-2014, Italian lira ^{[мртва веза]}, Spanish peseta, Portuguese escudo, Finnish markka, Greek drachma, UK pound

Све нове чланице ЕУ које су се придружиле блоку након потписивања Мастрихтског уговора 1992. године, обавезне су да усвоје евро под условима из споразума о приступању. Међутим, последњи од пет критеријума економске конвергенције, који се морају испунити да би се квалификовали за усвајање евра, јесте критеријум стабилности курса. Ово захтева да држава буде члан ЕРМ-а најмање две године, без присуства „озбиљних тензија” са валутним курсом.

Ирска фунта разбија паритет са фунтама стерлинга

Да би учествовала у ЕРМ-у, Ирска је морала да разбије паритет ирске фунте са фунтом стерлинг 1979. године, јер је фунта стерлинг, која није била валута ЕРМ-а, апресирала у односу на све валуте ЕРМ-а убрзо након покретања ЕРМ-а. Наставак паритета између ирске фунте и фунте стерлинга извео би ирску фунту изван договореног распона. Да би испунила услове за ЕРМ, од ирске владе се захтевало прекидања паритета ирске фунте са фунтом стерлинг.

Присилно повлачење британске фунте из ЕВМ-а

Неки коментатори, након Нормана Тебита, сматрали су ЕРМ „механизмом вечне рецесије”, након што је Велика Британија пала у рецесију 1990. године. Велика Британија је потрошила преко 6 милијарди фунти покушавајуí да задржи валуту у уским границама са извештајима који су у то време широко примећивали да је појединачни профит контроверзног мађарско-америчког инвеститора Џорџ Сорос милијарду изједначен са преко 12 фунти за сваког мушкарца, жену и дете у Британији, а Сороса називајући „човеком који је сломио Банку Енглеске”.

Британско чланство у ЕВМ-у такође је окривљено за продужење рецесије. а излазак Британије из ЕВМ-а виђен је као економски неуспех који је значајно допринео поразу конзервативне владе Џона Мејџора на општим изборима маја 1997. године, упркос снажном економском опоравку и значајном паду незапослености, који је влада надгледала после Црне среде.

Повећање одступања

Августа 1993. године, одступање је померено на ±15% како би се прилагодила шпекулацијама према француском франку и другим валутама.

Дана 31. децембра 1998. године, валутни курсеви европске валутне јединице (ЕВЈ) за земље еврозоне су замрзнуте, а вредност евра, који тада замењује ЕВЈ, је успостављен.

Године 1999. ЕВМ II је заменио изворни ЕВМ. Грчка и данска валута били су део новог механизма, али када се Грчка придружила евру 2001. године, данска круна је у то време остала једина учесница. Валута која је у ЕВМ II механизму дозвољено је да флуктуира у распону од ±15% у односу на централни курс према евру. У случају круне, Национална банка Данске задржава курс унутар ужег распона ±2,25% у односу на средишњи курс од 1 EUR = 7,46038 DKK .

Очекује се да ће земље ЕУ које нису усвојиле евро учествовати најмање две године у ЕВМ II механизму пре уласка у еврозону.

Нове чланице ЕУ

Дана 1. маја 2004. године, десет националних централних банака (НЦБ) нових земаља чланица постале су стране у споразуму о централној банци ЕВМ II. Националне валуте би требале постати део ЕВМ II према договореним датумима.

Естонска круна, литвански литас и словеначки толар укључени су у ЕВМ II 28. јуна 2004. године; кипарска фунта, летонски лат и малтешка лира 2. маја 2005; словачка круна 28. новембра 2005.

Следеће државе су се од тада придружиле еврозони и стога напустиле ЕВМ II механизам: Словенија (1. јануар 2007.), Кипар (1. јануар 2008.), Малта (1. јануар 2008.), Словачка (1. јануар 2009.), Естонија (1. јануар 2011.), Летонија (1. јануар 2014.) и Литванија (1. јануара 2015.).

Дана 10. јула 2020. објављено је да ће бугарски лев (који се придружио ЕУ 1. јануара 2007) и хрватска куна (који су се придружили ЕУ 1. јула 2013) бити укључени у ЕВМ II.

Од 2023. у ЕРМ II учествују двоје валуте: данска круна и бугарски лев . Валута Шведске (шведска круна), и три највеће земље које су се придружиле Европској унији 1. маја 2004. (пољски злот, чешка круна и мађарска форинта) и Румуније која се придружила 1. јануара 2007. (румунски леј), морају се придружити у складу са условима важећих споразума о приступању.

Шведска је на референдуму гласала да остане изван механизма, упркос очекивању ЕЦБ да ће се придружити, пошто Шведска нема такву могућност као Данска. Чланице ЕУ морају се придружити ЕРМ-у по критеријима конвергенције споразумом из Мастрихта.

Одступања девизног курса

У теорији, већини валута је дозвољено да флуктуирају чак 15% од своје додељене вредности. У пракси, међутим, валута Данске одступа врло мало.

Датум приступа	Држава	Валута	€ 1 =	Одступање		Напомене
				Номинално	Реално
1. јануара 1999	Данска	круна	7.46038	2,25%	<1%	Данска круна је ушла у ЕВМ II 1999. године, када је креиран евро. Погледајте Данску и евро за више информација.
10. јула 2020	Бугарска	лев	1.95583	15%	ТБД	Бугарски лев је на валутном одбору од 1997. године по фиксном курсу бугарског лева према Деутсцхе Марку. Погледајте Бугарску и еуро за више информација.

Историјска референца

Бивши чланови ЕВМ II су грчка драхма, словеначки толар, кипарска фунта, естонска круна, малтешка лира, словачка круна, литвански литас летонски лат и хрватска куна.

Раздобље	Држава	Валута	€ 7000100000000000000♠1,00 =	Одступање		Напомене
				Номинално	Реално
1 January 1999 – 16. јануара 2000	Грчка	драхма	7002353109000000000♠353,109	15%	Непознато
17 January 2000 – 31. децембра 2000			7002340750000000000♠340,75		Непознато
28 June 2004 – 31. децембра 2006	Словенија	толар	7002239640000000000♠239,64	15%	0,16%
2 May 2005 – 7. децембра 2007	Кипар	фунта	6999585274000000000♠0,585274	15%	2,1%
7 December 2007 – 31. децембра 2007					0%
2 May 2005 – 31. децембра 2007	Малта	лира	6999429300000000000♠0,4293	15%	0%	Малтешка лира је везана за евро од уласка у ЕВМ II. Постоје само две изнимке: 2005-05-02 (стопа ЕЦБ: 1 ЕУР = 0,4288 МТЛ) и 2005-08-15 (стопа ЕЦБ: 1 ЕУР = 0,4292 МТЛ).
28 November 2005 – 16. марта 2007	Словачка	круна	7001384550000000000♠38,455	15%	12%
17 March 2007 – 27. маја 2008			7001354424000000000♠35,4424		12%
28 May 2008 – 31. децембра 2008			7001301260000000000♠30,126		1,9%
28 June 2004 – 31. децембра 2010	Естонија	круна	7001156466000000000♠15,6466	15%	0%	Естонска круна била је прикована за немачку марку од свог поновног увођења 20. јуна 1992., а затим и за евро. Поправљен је 13. јула 2010.
2 May 2005 – 31. децембра 2013	Летонија	лат	6999702804000000000♠0,702804	15%	1%	Летонија је имала систем фиксног курса чија се сидра 1. јануара 2005. пребацила са СДР-а на еуро.
28 June 2004 – 31. децембра 2014	Литванија	литас	7000345280000000000♠3,4528	15%	0%	Литвански литас био је везан за амерички долар до 2. фебруара 2002., када је прешао на евро.
10 јула 2020 - 31. децембра 2022	Хрватска	куна	7.53450	15%	0%

• Критеријуми конверзије евра
• Списак скраћеница повезаних са кризом у еврозони