Душан Ковачевић

јул">12. јул 1948) српски је драмски писац, сценариста, филмски редитељ и академик.

Душан Ковачевић
Душан Ковачевић
Лични подаци
Пуно име	Душан Ковачевић
Датум рођења	(1948-07-12)12. јул 1948. (75 год.)
Место рођења	Мрђеновац, ФНР Југославија
Образовање	Универзитет у Београду
Књижевни рад
Утицао на	Јордан Цветановић

Гимназију је завршио у Новом Саду 1968. године. Академију за позориште, филм, радио и телевизију студирао је у Београду, a дипломирао је на одсеку Драматургије 1973. године.

У ТВ Београду је радио као драматург до 1978. године. Од 1986. до 1988. радио је на Факултету драмских уметности у Београду у звању доцента. Од 1998. године је директор Звездара театра у Београду. Душан Ковачевић је члан Крунског савета Александра Карађорђевића. Изабран је за дописног члана САНУ октобра 2000. године, а за редовног члана САНУ је изабран на Изборној скупштини 5. новембра 2009. године. Постављен је 2005. године за амбасадора Србије и Црне Горе у Португалији.

Отац је музичарке Лене Ковачевић. Са Вуком Бојовићем je у Бору отворио први зоолошки врт у источној Србији, четврти у Србији 23. новембра 2011. године.

Ковачевић је аутор великог броја драмских дела са комичним садржајима у којима је присутна и гротескност, односно присуство смешног и крајње озбиљног, лепог и ружног, стилизованог и неотесаног, традиционалног и скоројевићког. Таква слика друштвене стварности и текућег живота бива не само препознатљива него и потпунија и комплекснија.

Пошто је написао сценарио за филм Емира Кустурице, Подземље, преточио га је у прозу.

У његовим остварењима бришу се оштре жанровске разлике и долази до преплитања комедије карактера, комедије нарави, фарсе и драме у ужем смислу, уосталом као што је испреплетен сам живот.

Његове драме су превођене на енглески језик.

Отворио је 65. Београдски сајам књига 2022. године.

У свим овим делима Душан Ковачевић даје све аспекте свакодневног живота, бојећи га с времена на време и алузијама на политику и све што је она носила са собом. Радња његових дела, ма о ком драмском делу да је реч, захвата обично више нивоа друштвеног живота, разна занимања и идеолошка опредељења у времену које нам је блиско и по садржајима врло препознатљиво.

Објавио је и књигу „Век, календар за године које су прошле“ (1998). Живи и ради као професионални писац у Београду.

 

Одликовања

•   Командир Ордена Карађорђеве звезде, доделио престолонаследник Александар Карађорђевић (2017)
•   Сретењски орден првог степена, доделио председник Републике Србије Александар Вучић (2020)

Књижевне награде

• Стеријина награда за текст савремене комедије, за драму Маратонци трче последњи круг, 1974.
• Стеријина награда за текст савремене драме, за драму Балкански шпијун, 1984.
• Стеријина награда за текст савремене драме, за драму Свети Георгије убива аждаху, 1987.
• Статуета Јоаким Вујић, 1987.
• Стеријина награда за текст савремене комедије, за драму Клаустрофобична комедија, 1988.
• Стеријина награда за текст савремене драме, за драму Доктор Шустер, 2002.
• Награда „Радоје Домановић”, за укупан допринос српској књижевној сатири, 2007.
• Награда „Кочићева књига”, за драму Генерална проба самоубиства, 2009.
• Награда „Зоран Радмиловић” Фондације „Зоран Радмиловић”, за животно дело, Зајечар, 2012.
• Награда „Златни ћуран”, за изузетан допринос домаћој комедији, 2011.
• Награда „Кочићева књига”, за драму Рођендан господина Нушића, 2014.
• Награда „Златни крст кнеза Лазара”, 2015.
• Награда „Борисав Станковић”, 2017.

Друге награде

• Награда „Стефан Првовенчани”, 2014.
• Награда „Александар Лифка”, 2022.
• По њему је назван трг у Сокобањи.
• „Дрво живота” фестивала Кустендорф, 2023.
• Повеља за животно дело Удружења књижевника Србије, 2023.