Два Зла Ока

године, редитеља Џорџа Ромера и Дарија Арђента, са Харвијем Кајтелом, Адријен Барбо, Сали Киркланд, Џоном Ејмосом, Томом Аткинсом и Мадлен Потер у ансамблски подељеним главним улогама. Представља адаптацију приповедака Едгара Алана Поа, Чињенице о случају господина Валдемара и Црна мачка, која је и претходно била адаптирана у истоименом филму из 1934. године. Специјалне ефекте за филм радио је стандардни Ромеров сарадник, Том Савини, који има и камео појављивање у другом сегменту.

Два зла ока
Биоскопски постер аутора Енца Шиотија
Изворни наслов	Two Evil Eyes ИМДБ 6,0/10 (7 037 гласова)
Жанр	хорор
Режија	Џорџ Ромеро Дарио Арђенто
Сценарио	Џорџ Ромеро Дарио Арђенто Франко Ферини Питер Копер
Продуцент	Акиле Манцоти
Темељи се на	приповеткама Едгара Алана Поа
Главне улоге	Харви Кајтел Адријен Барбо Реми Жада Сали Киркланд Мартин Балсам Том Аткинс Џон Ејмос Ким Хантер Е. Џ. Маршал Мадлен Потер Том Савини
Музика	Пино Донађо
Директор фотографије	Питер Ренијерс Ђузепе Макари
Монтажа	Паскел Буба
Продуцентска кућа	ADC Films Gruppo Bema
Дистрибутер	Artisti Associati International Taurus Entertainment Company
Година	1990.
Трајање	120 минута
Земља	Италија  САД
Језик	енглески
Буџет	9 милиона долара
Зарада	349.618 долара
IMDb веза

Према првобитном плану, филм је требало да буде сачињен из четири сегмента, а за редитеље су били предвиђени Џон Карпентер и Стивен Кинг. На крају су за редитеље изабрани Ромеро и Арђенто, који су претходно сарађивали на Ромеровим филмовима Мартин (1977) и Зора живих мртваца (1978), тако што их је Арђенто прилагођавао за европско тржиште.

Оба сегмента снимана су у Питсбургу, а премијера је била 25. јануара 1990, у Италији. У Америци, филм је дистрибуиран тек након годину и по дана. Добио је претежно позитивне критике и оцењен је са 56% на сајту Ротен томејтоуз. Године 1993. био је номинован за Награду Сатурн за најбоље жанровско видео издање.

  Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Филм је подељен у два сегмента, Чињенице о случају господина Валдемара и Црна мачка. У првом, 40-годишња жена Џесика Валдемар, покушава да уз помоћ свог љубавника др Хофмана и хипнозе, фалсификује тестамент свог знатно старијег мужа, који је на самрти. Он ипак умире пре него што успеју да потпишу сва документа око тестамента, али преко хипнозе он и даље има везу са светом живих.

У другом сегменту фотограф места злочина, Род Ашер, постаје опседнут малтретирањем и убијањем црних мачака. Када његова девојка, Анабел, покуша да спасе једну од мачака, Род је у налету беса убија. Како би прикрио злочин, он одлучује да зазида Анабелин леш у својој кући. Када два полицијска службеника дођу да истраже његову кућу, црна мачка ће има указати на зид иза ког се налази леш.