Дарко Станић

октобар">8. октобра 1978) је бивши српски рукометаш и репрезентативац Србије. Висок је 1,90 m и играо је на позицији голмана. На Европском првенству 2012. у Србији проглашен је за најбољег голмана Европе.

Дарко Станић
Лични подаци
Пуно име	Дарко Станић
Датум рођења	(1978-10-08)8. октобар 1978. (45 год.)
Место рођења	Мојковац, СР Црна Гора, СФР Југославија
Информације о каријери
Позиција	голман
Тренутни клуб	Металург Скопље
Сениорска каријера
Године	Клуб
2002—2005 2008—2011 2011—2014 2014—2015 2015 2015 2015—2016	Брсково Мојковац Беране Лоћен Црвена звезда Копер Металург Скопље Битигхајм Ал Кувајт Рајн-Некар Левен Ел Џаиш
Репрезентативна каријера
	Србија
Медаље Рукомет Европска првенства 2012. Србија Србија |}

Каријеру је почео у Брскову из Мојковца, носио дресове Берана и Ловћена, а чувар мреже Црвене звезде био је од 2002. до 2005. године. У Звезди се у потпуности афирмисао. Освојио је дуплу круну 2004. године и пружио фантастичне партије.

У освајању Купа на финалном турниру у Лазаревцу 2004. године био је сјајан на голу Црвене звезде, која је у полуфиналу савладала Ловћен (22:20), а у финалу Партизан са 33:30. Станић је проглашен за најбољег голмана финалног турнира, а екипа Јовице Цветковића је освојила трофеј у најмасовнијем такмичењу, за сада последњи у клупској историји. Касније је освојена и шампионска титула. Станић је у првој утакмици финала плеј-офа против Партизана (33:26) чак успео да постигне један гол, а у реваншу је пружио једну од најбољих партија у каријери у тријумфу резултатом 37:36. Звезда је постала првак након паузе од шест година, а Дарко Станић је забележио чак 28 одбрана. У сезони 2004/05. понео је и капитенску траку. Блистао је у Звездиним тријумфима у групној фази Лиге шампиона. У победи против Цеља (33:32), пред пуним трибинама Делија, забележио је 20 одбрана и два заустављена седмерца, док се у тријумфу над пољском Вислом зауставио на 27 успешних интервенција уз два одбрањена седмерца. Укупно је те сезоне у елитном европском такмичењу имао 92 одбране и шест заустављених седмераца.

 

Каријеру је наставио у швајцарском Грасхоперсу, чију је мрежу чувао у сезони 2005/06, али је недуго затим суспендован на две године од стране ИХФ-а због позитивног допинг налаза на кокаин. Станић је истакао да је током свог живота желео да проба разне забрањене ствари, а за време забране бављења рукометом радио је за шанком у једном кафићу у Миријеву. После тешке ситуације у којој се нашао, у живот га је вратио тадашњи селектор Србије Јовица Цветковић, који га је позвао у национални тим. Дарко је касније са словеначким Копером освојио титулу првака 2011, три Купа Словеније 2008, 2009. и 2011. и Челенџ куп 2011. године. Од 2011. до 2014. године био је члан Металурга из Скопља са којим је 2012. године био шампион Македоније, а у сезони 2012/13 проглашен је за најбољег голмана Лиге шампиона. Носио је и дресове немачког Битигхајма (2014/15), затим имао излет у Ал Кувајту током 2015. године, да би од скоро на голу Рајн-Некар Левена почео да пружа запажене партије у Бундеслиги.

Вратио се рукомету у пуном сјају после казне и постао један од најбољих чувара мреже на свету.

Са репрезентацијом Србије освојио је сребрну медаљу на Европском првенству 2012. године у Србији, када је проглашен за најбољег голмана шампионата. Био је у жижи интересовања тих дана после фантастичних одбрана и великог успеха Србије, која је освојила медаљу после више од једне деценије поста. Навијачи су га прогласили за министра одбране и то је био један од ретких бљесака српског рукомета у 21. веку. Чувао је мрежу Србије на још пет великих такмичења, на два Европска првенства 2010. и 2014 године, Олимпијским играма 2012. у Лондону и два Светска шампионата 2011. и 2013. године.