Гегамске Планине

Дужина ланца који се протеже од севера ка југу је 70 км, а просечна ширина око 48 км. Планине су састављене од излива лаве плеистоценске и холоценске старости.

Гегамске планине јерм. Գեղամա լեռնաշղթա
Поглед на Гегамске планине
Географске карактеристике
Највиша тачка	Аждахак
Ндм. висина	3.597 m
Димензије
Дужина	70 km
Географија
Државе	Јерменија
Покрајине	Котајк Гехаркуник
Регије	Јерменска висораван
Геологија
Старост стена	плеистоцен, холоцен
Врста планине	вулканско поље

Планина представља развође које раздваја језеро Севан на истоку и притоке Аракса и Храздана са севера.

Просечна надморска висина целог ланца је око 2.500 метара, а највиши врх је угашена вулканска купа Аждахак у северном делу (3.597 м) у близини којег се налази малено језеро Акна типа горске очи које се храни топљењем снега. Други по висини је врх Спитакасар на 3.660 метара. У целом подручју налази се 27 вулканских угашених купа.

Раније је ово планинско подручје било познато под именом Ахманган а садашње име води порекло од праункука легендарног јерменског претка Хајка, Гегама.

Доказ најранијих људских насеља на овом подручју су бројни петроглифи пронађени на стенама на надморској висини измђе 2.600 и 3.200 метара. На тим праисторијским сликама углавном доминирају мотиви везани за свакодневне људске активности, попут лова, битака или плесова, а бројни су и симболи који представљају разна божанства, митолошке појаве али и небеска тела.

Живи свет је представљен са преко 250 врста птица или око 70% целог птичијег фонда Јерменије.

Југоисточни обронци Гегама обухватају подручје у јерменској историји познате Хосровске шуме која је по легенди најстарија вештачки створена шума на свету. Засађена је у 4. веку по наредби краља Хосрова Котака.

•  
  Језеро у кратеру Аждахака

• Списак вулкана у Јерменији
• Географија Јерменије
• Аждахак
• Акналич (језеро)