Војни Округ

дио територије државе на коме су све војне формације, војно-наставни заводи и војне установе обједињени под једном командом.

Подјела територије државе на војне округе је присутна у многим државама и имају за циљ што успјешније припремање за рат, лакше вођење борбених дејстава и бољу сарадњу међу штабовима и војним установама.

Војни окрузи могу бити погранични и унутрашњи и обично добијају име по називима градова гдје се налази њихово сједиште. У неким земљама се означавају по бројевима. Војни окрузи се даље дијеле на гарнизоне. На челу војног округа се налази командант, непосредно потчињен министру одбране.

 

Војно-административна подјела Руске Федерације до 1. септембра 2010. године:

• Московски војни округ
• Лењинградски војни округ
• Северо-кавкаски војни округ
• Приволшко-уралски војни округ
• Сибирски војни округ
• Далекоисточни војни округ

Од 1995. до 1998. године је постојао Калињинградски посебни рејон, потчињен команданту Балтичке флоте.

Војно-административна подјела Руске Федерације од 1. септембра до 1. децембра 2010. године:

• Западни војни округ
• Северо-кавкаски војни округ
• Приволшко-уралски војни округ
• Сибирски војни округ
• Далекоисточни војни округ

Војно административна подјела Руске Федерације од 1. децембра 2010. године:

• Западни војни округ
• Источни војни округ
• Сјеверни војни округ
• Јужни војни округ

Након реформи у Оружаним снагама Руске Федерације, примјењује се тростепени ланац команде »војни округ — оперативна команда — бригада«.

Септембра 2010. године, предсједник Дмитриј Медведев је потписао указ којим су Московски војни округ и Лењинградски војни округ сједињени у нови Западни војни округ. Тиме је број војних округа опао са шест на пет, а у децембру се се број војних округа свео на четири: Западни војни округ, Источни војни округ, Сјеверни војни округ и Јужни војни округ.

• Војна област
• Армијска област
• Гарнизон

• Военно-административное деление территории Российской Федерации (језик: руски)