Витина: градско насеље и седиште истоимене општине у Србији.

Налази се у југоисточном делу Косова и Метохије и припада Косовскопоморавском управном округу. Према попису из 2011. године било је 4924 становника.

Витина
Биначка Морава у Витини
(Република Косово) Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Косово и Метохија
Управни округ	Косовскопоморавски
Општина	Витина
Становништво
Становништво	‍
— 2011.	4.924
Географске карактеристике
Координате	42° 19′ 11″ С; 21° 21′ 32″ И / 42.31971° С; 21.35893° И / 42.31971; 21.35893
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	499 m
Витина Витина на карти Србије

Ово подручје је познато као Горња Морава и налази се у подножју Скопске Црне Горе.

Први писани помен Витине је из 1258. године, када је бугарски цар Константин Тих Асен даровао ово село од 1867 душа манастиру Св. Ђорђа код Скопља. У турском попису из 1455. године стоји да село има 105 српских кућа и хришћанског попа. Име би могло да се повеже са дрветом врбом, чији се гранчице зову "витине".

Прва школа у Витини почела је рад 1851. године, и то је била најстарија школа у Гњиланској кази. У Витини је 1890. године са царском дозволом отворена српска основна школа. Ту је редовна сваке године прослављана школска слава Св. Сава. Године 1900. служио је на Савиндан, поп Тодор Васић у цркви и школи, кумовао је Сава Тајић црквено-школски епитроп, а светосавску беседу је изговорио учитељ Стојан Дајић. Једно време иметак црквени износио је само њива од седам дана орања и пет гроша. Такође још и два парчета њиве од дана орања, које су дали цркви Трајко Дајић и Цветко Денкић. Онда је народ изабрао старца Саву Тајића за епитропа, који је то био успешно 14 година, бринући о црквеном добру без икакве накнаде. А 1900. године видео се велики напредак црквеног имања. Он износи тада: оранице од 35 дана орања, три обора са кућама, од којих у две седе чивчије који те њиве обрађују а у трећем је подигнута зграда са пет одељења, који као бакалница доноси годишње по 600 гроша прихода. Све је то способни старац Сава стекао. Он је и оправљао цркву и иконе, такође школу за које је утрошено 25 турских лира. Под његовом управом су и црквени магазин и каса увек били пуни.

Септембра 1927. године је Витина проглашена варошицом, касније постаје општински центар. Међутим неколико година касније, 1934. Краљ је "по жељи грађана", варошицу прогласио опет за село.

У граду постоји црква брвнара из 1785. године и камена црква из 1865. године.

 

Према попису из 1981. године град је био већински насељен Србима. Након рата 1999. године већина Срба је напустила Витину. Структура становништва се у потпуности изменила досељавањем Албанаца. У Витини је остало да живи свега неколико српских породица.

Приликом уласка КФОР-а и повлачења српске војске и полиције мултиетничка села витинске општине Трпеза, Житиње, Дробеш, Ново Село, Подгорце, Грмово, Гушица, Кабаш, Черкез Садовина и Деваја остала су без иједног Србина, а њихове куће су убрзо спаљене и порушене.

Број становника на пописима:

Демографија Година Становника 1948. 1.781 1953. 2.279 1961. 2.377 1971. 2.620 1981. 3.108 1991. 4.309

• Општина Витина