Винча

Административно припада градској општини Гроцка града Београда. Према попису из 2022. има 6.924 становника (према попису из 2011. било је 6.779 становника).

Винча
Поглед из ваздуха на Винчу
Административни подаци
Држава	Србија
Град	Београд
Општина	Гроцка
Становништво
— 2022.	6.924
Географске карактеристике
Координате	44° 45′ 22″ С; 20° 37′ 07″ И / 44.756° С; 20.6185° И / 44.756; 20.6185
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Винча Винча на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	11351
Позивни број	011
Регистарска ознака	BG

Праисторијски локалитет Бело брдо је на самој обали Дунава и представља светски познато археолошко налазиште са остацима, великог неолитског насеља, у културном слоју дебљине 10,5 м и захвата површину од 10 хектара. Током ископавања, 1908. године под вођством чувеног професора Београдског универзитета др Милоја Васића, откривене су бројне куће, земунице са остацима материјалне културе праисторијског човека.

Сваки од наталожених праслојева, који обележава поједине фазе живота у Винчи (у раздобљу од око 4500. до 3200. п. н. е.), садржи праве ризнице најразноврснијих предмета: оруђе и оружје од камена и кости, посуђе за свакодневну употребу, богато декорисане ритуалне вазе, велики број антропоморфних и зооморфних фигурина, накит од разних врста материјала и безброј других предмета и уметничких дела израђених у самој Винчи или прибављених из удаљених области - из средње Европе, доњег Подунавља или са Медитерана.

Винчанска култура простирала се око 4000. године пре наше ере, на територији већој од територије било које неолитске културе у Европи. Поједина њена насеља премашила су величином и бројем житеља не само сва истовремена неолитска насеља, већ и прве градове знатно касније настале у Месопотамији, Егеји и Египту.

Винчанска култура била је у зениту развоја до 3800. године п. н.е., све док се нису појавиле заједнице које су развиле нове привредно-друштвене односе, засноване на сточарству и обради бакра и злата.

Поред археолошког налазишта, Винча је позната и по манастиру Ваведење из XV века, као и Институту за нуклеарна испитивања "Винча". На територији насеља Винча налази се и једна од највећих дивљих депонија у Србији.

Овде се налази ОШ „Никола Тесла“ Винча.

У насељу Винча живи 4536 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,7 година (37,0 код мушкараца и 38,5 код жена). У насељу има 1831 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,18.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија Година Становника 1948. 1.767 1953. 2.047 1961. 2.247 1971. 2.280 1981. 3.653 1991. 5.213 5.067 2002. 5.819 6.063 2011. 6.779 2022. 6.924

• Винчанска култура
• Институт за нуклеарне науке „Винча“
• Винча — Бело брдо (археолошки локалитет)