Вечерње Новости: дневне таблоидне новине које излазе у Србији

Основане су у јеку Тршћанске кризе. Идеја о његовом покретању је потекла је од Владимира Дедијера, главног уредник „Борбе”, сугеришући својим сарадницима који су, због догађаја у Трсту, припремали ванредно издање, да покрену нови вечерњи лист, који би излазио поподне и објављивао свеже, кратке вести са доста фотографија и крупних наслова. Први број је изашао 16. октобра 1953.

Вечерње новости

Тип	дневне новине
Формат	таблоид
Власник	Компанија „Новости” АД
Издавач	Компанија „Новости” АД
Главни уредник	Милорад Вучелић
Директор интеракције	Недељко Крсмановић
Оснивање	1953.
Језик	српски
Седиште	Трг Николе Пашића 7, Београд
ISSN	0350-4999
Веб-сајт	Новости онлајн

Новине су убрзо прерасле у дневнополитички лист. Са паролом „Брзо, кратко, јасно“. Под патронатом првог главног уредника Слободана Глумца су постале један од најутицајнијих листова у СФРЈ.

Током 1980-их „Вечерње новости“ су прве објавиле досије Југословенске државне комисије у ком је доказано да је Курт Валдхајм, човек који је пуну деценију провео на челу ОУН, а потом и на месту председника Аустрије, ратни злочинац. На основу југословенског досијеа Ф-25572 од 17. новембра 1947. године Валдхајм је увршћен на листу ратних злочинаца ОУН.

До 1990. године су постале и најтиражнији лист у СФРЈ, а након доласка на власт Слободана Милошевића сврстане су у групу „режимских медија“, али нису изгубиле на популарности. Од априла 2023. штампају се у новом нешто измењеном формату.

Данас су „Вечерње новости“ медиј са већинским приватним власништвом (Привредно друштво Медиа 026 д.о.о, из Вучака држи 98,05% акција, док 1,95% акција држе мали акционари). Компанија „Новости“ издаје 12 дневних и недељних листова, а у њеном саставу је и радио „Новости“.

Новостима је додељен Сретењски орден првог реда (2024).

• Слободан Глумац (1953—1957)
• Василије Краљевић (1957—1959)
• Богдан Пешић (1959—1963)
• Слободан Глумац (1963—1969)
• Мирко Стаменковић (1969—1972)
• Јован Јауковић (1972—1974)
• Живко Милић (1974—1976)
• Томислав Милиновић (1976—1984)
• Илија Боровњак (1984—1987)
• Радослав Брајовић (1987—1998)
• Перо Симић (1998—2000)
• Душан Чукић (април—октобар 2000.)
• Манојло Вукотић (2000—2013)
• Ратко Дмитровић (2013—2017)
• Милорад Вучелић (од септембра 2017.)