Вентски Водопад

Са ширином од 249, односно 270 метара током пролећних поплава, најшири је водопад у целој Европи. Иако је врло широк, просечна висина водопада износи између 1,8 и 2,20 метара, а мења се с обзиром на количину воде и просечним протоком реке Венте на подручју водопада.

Водопад је настао у време девона и грађен је углавном од доломитних стена, а понегде и од вапненца. Будући да се изградио у малу висинску разлику у току Венте, у близини водопада одвијала се завршна етапа превоза добара, што пољопривредних добара као што су раж, јечам, кромпир и поврће, али и одеће, обуће, накита, од чега посебно ћилибар, јер се ток реке Венте налазио на подручју Ћилибарског пута. Као развијено чвориште речног промета, у средњем веку се у близини водопада развио трговачки град Кулдига.

Око водопада се налазе многе рибарске мреже и замке, јер водопад као природна запрега обилује шаранима, пастрмкама и јесетрама. Будући да рибе не могу да прескоче водопад или се мресте, оне остављају икру или се враћају назад и упадају у постављене рибарске мреже. Подручје је познато као риболовачко одредиште, али само за спортски риболов.

Од 1. јануара 1997. године, водопад је летонски споменик природе.