Бофорова Скала

Ову скалу је направио ирски контраадмирал и хидрограф Франсис Бофор 1805. године. Скала је подељена на 12 степени.

Скалу је 1805. године осмислио ирски хидрограф Франсис Бофор (касније контраадмирал), официр Краљевске ратне морнарице, док је служио у ХМС Вулвичу. Скала која носи Бофортово име имала је дугу и сложену еволуцију од претходног рада других (укључујући Данијела Дефоа век раније) до када је Бофорт био морнарички хидрограф током 1830-их када је службено усвојена. Први пут коришћена током путовања ХМС Бигл под капетаном Робертом Фицројем који је касније успоставио прву метеоролошку службу (Met Office) у Британији дајући редовне временске прогнозе. У 18. веку поморски официри вршили су редовна проматрања времена, али није постојала стандардна скала, те су често бивали врло субјективни - „умерени ветрић“ једног човека могао би бити „лагани поветарац“ другог. Бофорт је успео да стандардизује скалу.

 

Почетна скала од тринаест класа (од нула до дванаест) није имала нумеричке брзине ветра, већ је повезала квалитативно стање ветра са ефектима на једра фрегате, тада главног брода Краљевске морнарице, од „таман толико да омогући навигацију“ до „оно што ниједно платнено једро није могло да издржи “.

Скала је постала стандард за бродске записе на бродовима Краљевске морнарице крајем 1830-их и прилагођена је непоморској употреби од 1850-их, с нумеричком скалом која одговара ротацијама посуда анемометра. Године 1853, Бофортова скала је прихваћена као опште применљива на Првој међународној метеоролошкој конференцији у Бриселу.

Године 1916, да би се прилагодили успону парних машина, описи су промењени да се односе на понашања мора, а не једра, и проширени на копнене опсервације. Ротације нумеричке скале су стандардизоване су тек 1923. Џорџ Симпсон, CBE (касније Сер Џорџ Симпсон), директор УК Метеоролошког уреда, био је одговоран за ово, као и за додавање копнених дескриптора. Мере су мало измењене неколико деценија касније како би се побољшала њихова корисност за метеорологе. Данас метеоролози обично изражавају брзину ветра у километрима или миљама на сат или, за потребе поморства и ваздухопловства, чворовима; али се терминологија Бофортове скале и даље понекад користи у временским прогнозама за поморски транспорт и издавању јавности оштрих временских упозорења.

Проширена скала

Бофорова скала је проширена 1946. када су додате снаге од 13 до 17. Међутим, снаге од 13 до 17 је требало да се примењују само у посебним случајевима, попут тропских циклона. Данас се проширена скала користи само на Тајвану и у континенталној Кини, које су често погођене тајфунима. Међународно, WMO приручник за поморске метеоролошке услуге (издање из 2012.) дефинисао је Бофортову скалу само до снаге 12 и није било препорука за употребу проширене скале.

Брзина ветра на Бофортовој скали из 1946. заснива се на емпиријском односу:

v = 0.836 B^3/2 m/s

где је v еквивалентна брзина ветра на 10 метара изнад површине мора и B је број Бофортове скале. На пример, B = 9,5 је повезан са 24,5 m/s што је једнако доњој граници „10 бофора“. Користећи ову формулу, најјачи ветрови урагана били би 23 на скали.

 

F1 торнада на Фујитовој и Т2 ТОРО скали такође почињу отприлике при крају 12. нивоа Бофортове скале, мада су независне скале. Вредности ветра на ТОРО скали су засноване на 3/2 закону снаге који повезује брзину ветра са Бофортовом силом.

Висине таласа у скали су за услове на отвореном океану, а не дуж обале.

Степен (Bf)	Опис ветра	Брзина ветра	Макс. висина таласа	Главни учинци ветра на мору	Главни учинци ветра на копну	Фотографија мора	Застава упозорења
0	Тишина	< 1 km/h	0 m	Површина мора је као огледало	Дим се диже усправно увис
		< 1 mph
		< 1 чвор	0 стопа
		< 0,3 m/s
1	Лахор	1 – 5 km/h	0 – 0,2 m	Мрешкање мора	Смер ветра запажа се по диму
		1 – 3 mph
		1 – 3 чвора	0 – 1 стопа
		0,3 – 1,5 m/s
2	Поветарац	6 – 11 km/h	0,2 – 0,5 m	Мали таласи, кресте таласа су још прозирне и не ломе се	Ветар се осећа на лицу, ветроказ се покреће
		4 – 7 mph
		4 – 6 чворова	1 – 2 стопе
		1,6 – 3,3 m/s
3	Слаб ветар	12 – 19 km/h	0,5 – 1 m	Већи таласи, кресте таласа се почињу ломити	Лишће и гранчице стално се њишу
		8 – 12 mph
		7 – 10 чворова	2 – 3,5 стопе
		3,4 – 5,5 m/s
4	Умерен ветар	20 – 28 km/h	1 – 2 m	Мали таласи, беле кресте на врховима таласа	Ветар подиже прашину и покреће мање гране
		13 – 18 mph
		11 – 16 чворова	3,5 – 6 стопа
		5,5 – 7,9 m/s
5	Умерено јак ветар	29 – 38 km/h	2 – 3 m	Умерени таласи, пуно белих крести на врховима таласа	Тања лисната стабла почињу се њихати
		19 – 24 mph
		17 – 21 чвор	6 – 9 стопа
		8 – 10,7 m/s
6	Јак ветар	39 – 49 km/h	3 – 4 m	Велики таласи се стварају, беле кресте су посвуда	Покрећу се велике гране, чује се зујање телефонских жица
		25 – 31 mph
		22 – 27 чворова	9 – 13 стопа
		10,8 – 13,8 m/s
7	Жесток ветар	50 – 61 km/h	4 – 5,5 m	Ветар почиње да одувава пену са таласа низ ветар	Њишу се цела стабла, ходање отежано
		32 – 38 mph
		28 –33 чвора	13 – 19 стопа
		13,9 – 17,1 m/s
8	Олујни ветар	62 – 74 km/h	5,5 – 7,5 m	Умерено високи таласи велике дужине, кресте таласа се ломе кружно, ветар носи пену	Ветар ломи гране на дрвећу
		39 – 46 mph
		34 – 40 чворова	18 – 25 стопа
		17,2 – 20,7 m/s
9	Јак олујни ветар	75 – 88 km/h	7 – 10 m	Високи таласи, густе пруге пене низ ветар, смањена видљивост	Настају лака оштећења на зградама
		47 – 54 mph
		41 – 47 чворова	23 – 32 стопе
		20,8 – 24,4 m/s
10	Оркански ветар	89 – 102 km/h	9 – 12,5 m	Врло високи таласи са великим висећим крестама, скоро цела површина је бела	Велике штете на зградама, чупа дрвеће из земље
		55 – 63 mph
		48 – 55 чворова	29 – 41 стопу
		24,5 – 28,4 m/s
11	Јак оркански ветар	103 – 117 km/h	11,5 – 16 m	Изузетно високи таласи, сва површина бела од пене, видљивост јако смањена	Велика разарања
		64 – 72 mph
		56 – 63 чвора	37 – 52 стопе
		28,5 – 32,6 m/s
12	Оркан	≥ 118 km/h	≥ 14 m	Ваздух је испуњен капљицама воде и пеном, цела површина је бела, јако је мала видљивост	Катастрофална разарања
		≥ 73 mph
		≥ 64 чвора	≥ 46 стопе
		≥ 32,7 m/s
Izvori: Met Office, Royal Meteorological Society, Encyclopædia Britannica

Бофорова скала је прихваћена за међународну употребу 1874. године. Као јединица за брзину ветра употребљавала се у поморству. Бофорова скала је 1946. проширена с 12 на 17 ступњева. Ступњеви 13 - 17 се користе само у посебним случајевима, као на пример код тропских циклона. Данас се проширена лествица користи само у Кини и на Тајвану, а Светска метеоролошка организација и даље дефинише скалу с 12 ступњева и не даје препоруке за проширену скалу. Скала се данас у метеорологији ретко употребљава.

Горња табела одговара брзини ветра по Бофоровој скали из 1946. године која је дефинисана по емпиријској формули:

v = 0.836 Bf^3/2 m/s

где је v брзина ветра 10m изнад површине мора и Bf број из Бофорове скале. Ово су заправо централне вредности за брзину ветра, па ветар вихорне јачине има опсег од 28,4m/s до 32,7m/s. У "Приручнику поморских метеоролошких служби" дате су и ове вредности. Тако ветар орканске јачине има минимум 32,7m/s или 118km/h.