Арне Тизелијус

август 1902 – 29. октобар 1971) био је шведски биохемичар који је 1948. године добио Нобелову награду за хемију „за своја истраживања електрофорезе и адсорпционе анализе, посебно за своја открића у вези са сложеном природом серумских протеина“.

Арне Тизелијус
Лични подаци
Датум рођења	(1902-08-10)10. август 1902.
Место рођења	Стокхолм, Шведска
Датум смрти	29. октобар 1971.(1971-10-29) (69 год.)
Место смрти	Упсала, Шведска
Образовање	Универзитет Упсала
Научни рад
Поље	хемија
Институција	Универзитет Упсала
Познат по	електрофореза
Награде	Нобелова награда за хемију (1948)

Тизелијус је рођен у Стокхолму. Након смрти његовог оца, породица се преселила у Гетеборг где је ишао у школу, а након дипломирања у локалној гимназији 1921. студирао је на универзитету у Упсали, специјализирајући се за хемију.

Тизелијус је постао истраживач у лабораторији Теодора Сведберга 1925. године и докторирао 1930. године на методи проучавања електрофорезе протеина. Од тада до 1935. године објавио је више радова о дифузији и адсорпцији зеолита, која се јавља у природи, а ове студије је наставио у току једногодишње посете Хју Стот Тејлоровој лабораторији у Универзитету Принстон, уз подршку Рокфелер фондације. По повратку у Упсалу наставио је да се интересује за протеине и примену физичких метода на биохемијске проблеме. То је довело до знатно побољшане методе електрофоретске анализе коју је он усавршио наредних година.

Тизелијус је активно учествовао у реорганизацији научних истраживања у Шведској у годинама након Другог светског рата и био је председник Међународне уније за чисту и примењену хемију 1951–1955. Био је председник одбора Нобелове фондације 1960–1964.

Цитати Арнеа Тизелијуса

Живимо у свету у коме се чини да се разлика између истинитог и лажног све више замућује манипулацијом чињеницама, експлоатацијом некритичких умова и загађењем језика. Арне Тизелијус

Награде и почасти

• 1948. Нобелова награда за хемију
• 1949. Изабран за страног сарадника Националне академије наука (САД)
• 1957. Изабран за страног члана Краљевског друштва (Велике Британије)
• Златна медаља Пол Карер 1961.

У његову част назван је лунарни кратер Тизелијус.

Тизелијус је био ожењен, са двоје деце. Преминуо је од срчаног удара 29. октобра 1971. у Упсали. Његова супруга умрла је 1986.