Али Хамнеј: 2. врховни вођа Ирана (1989—)

јул">17. јул 1939) је врховни вођа Ирана од јуна 1989. године. Он је други вођа, наследио је Рухолаха Хомеинија. Раније је био председник Ирана од 1981. до 1989. године. По националности је Азер. Ожењен је и има шесторо деце.

Али Хамнеј Сајид Али Хосеини Каменех
Хамнеј 2023.
Лични подаци
Датум рођења	(1939-07-17)17. јул 1939. (84 год.) (certificate date) (1939-04-19)19. април 1939. (real date)
Место рођења	Мешхед, Иран
Религија	Ислам
Породица
Супружник	Хоџасте Хамнеј
Политичка каријера
Политичка странка	Удружење свештеничких бораца
Мандати 2. врховни вођа Ирана 4. јуна 1989 Претходник Рухолах Хомеини 3. Председник Исламске Републике Иран 13. октобар 1981 — 3. август 1989. Претходник Рухолах Хомеини Наследник Акбар Хашеми Рафсанжани
Потпис

Према његовој званичној веб страници, Хамнеј је ухапшен шест пута пре него што је послан у изгнанство на три године током владавине Мохамада Резе Пахлавија. Након Иранске револуције и збацивања шаха, био је мета покушаја атентата у јуну 1981. године који му је парализовао десну руку. Хамнеј је био један од иранских лидера током Иранско-ирачког рата 1980-их година и развио је блиске везе са сада моћном Револуционарном гардом коју он контролише и чије команданте он бира и разрешава. Револуционарна гарда је била распоређена да сузбије његову опозицију. Хамнеј је био трећи ирански председник од 1981. до 1989. године, док је постао блиски савезник првог врховног вође Рухолаха Хомеинија. Непосредно пре смрти, Хомеини је имао неслагања са наследником којег је изабрао - Хусеином Али Монтазеријем - тако да није било договора о наследнику када је Хомеини умро. Скупштина стручњака изабрала је Хамнеја за следећег врховног вођу 4. јуна 1989. године, када је имао 50 година. Према Акбару Хашеми Рафсанжанију, Хамнеј је био човек кога је Хомеини изабрао за свог наследника пре смрти. Хамнеј је на челу службеника Астан Кудс Разавија од 14. априла 1979.

Као врховни вођа, Хамнеј је најмоћнији политички ауторитет у Исламској Републици. Он је шеф државе Ирана, врховни заповедник његових оружаних снага, и може издавати уредбе и доносити коначне одлуке о главним владиним политикама у многим областима као што су економија, животна средина, спољна политика и национално планирање у Ирану. Хамнеј има директну или индиректну контролу над извршном, законодавном и судском граном власти, као и над војском и медијима, према Кариму Садјадпуру. Све кандидате за Скупштину стручњака, Председништво и Меџлис (Парламент) проверава Савет чувара, чије чланове директно или индиректно бира врховни вођа Ирана. Било је и случајева када је Савет чувара укинуо забрану одређеним људима након што му је Хамнеј наложио.

Током Хамнејеве владавине било је великих протеста, укључујући протесте Казвин из 1994. године, иранске студентске протесте 1999, протесте због иранских председничких избора 2009, иранске протесте 2011–2012, иранске протесте 2017–2018, иранске генералне штрајкове и протесте 2018–2019 и иранске протесте 2019–2020. Новинарима, блогерима и другим појединцима суђено је у Ирану због оптужби за вређање врховног вође Хамнеја, често у вези са оптужбама за богохуљење. Њихове казне укључивале су шибање и затвор, а неки од њих су умрли у притвору. Што се тиче нуклеарног програма Ирана, Хамнеј је 2003. године издао фетву забрањујући производњу, залихе и употребу свих врста оружја за масовно уништавање.