Александров Саркофаг

век п. н. е.">4. века п. н. е., који је добио своју значајност по рељефима који показују Александра Македонског. Пронађен је 1887. код некрополе у Сидону у данашњем Либану. Данас је изложен у истанбулском Археолошком музеју.

Саркофаг је упркос имену припадао Абдалониму, краљу Сидона, којег је именовао сам Александар Македонски. По другој теорији, саркофаг је припадао персијском сатрапу Мазесу, управнику Вавилона.

 

Саркофаг је направљен од полихроматског мермера донесеног са грчке планине Пентели. Резбарије на једној страни приказују Александра Македонског у борби против персијске коњенице у бици код Иса, где је Александар приказан на свом легендарном коњу Букефалу. За другу особу на коњу се сматра да је Александров интимни пријатељ и генерал Хефестион (Hefastion). Трећи коњеник је наводно Пердика.

Са друге стране, резбарија приказује Александра у лову на лавове. Трећа страна приказује Абдалонима у лову на лавове, а четврта страна приказује битку код Газе и на једном мањем делу убиство Пердике.