Акценат или нагласак је начин изговора својствен одређеном појединцу, локацији или нацији.
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Често се у речи поједини гласови (увек самогласници) истичу снагом и висином (тј. јачином и тоном) од осталих гласова. Ово истицање (наглашавање) назива се акценат. Слог у коме се налази овај наглашени самогласник назива се акцентовани слог.
Од акцента речи често зависи и њено значење. Примери речи истог облика којима различит акценат даје различито значење:
Примери:
Организовали су велики породични ску̏п кад је неко купио веома ску̑п поклон.
Пут је ко̏с када је певала птица ко̑с.
Ка̀да нам је ка́да потребна?
За се̏дам дана ја се̑дам на столицу.
Чим је маши́на завршила, Ма́шина мама је дошла.
Кад нам се рȃдио покварио, тата је вредно ра́дио.
Ђак четвр̀та̄к је ишао у 4. разред, у четвр́так.
Ђак пѐта̄к је ишао у 5. разред, у пе́так.
У про̀леће про̀ле̄ће̄ птица.
Младунче кошуте се зове ла̀не кад уместо „прошле године“ кажемо и „ла̑не“.
Дечаци су седели крај пу́та кад је очишћен цео кра̑ј.
Мали пас га је у игри ухватио зубићима за пас и није га пуштао.
Има различитих речи које се исто пишу, а само разлика у дужини акцентованог слога говори нам о ком је значењу реч:
скУп → математички појам елемената, именица
скУУп → придев (супротно од јефтин)
кОс → придев у значењу нагнут
кООс → врста птице, именица
кАда → прилог за време
кААда → посуда за купање, именица
сЕдам → онај у математици, број
сЕЕдам → 1. лице једнине глагола „седати“ у презенту, глагол
машИна → предмет који пере веш или судове, именица
МААшина → присвојни придев направљен од имена Маша у женском роду
рАдио → врста уређаја, именица
рААдио → радни глаголски придев глагола радити у мушком роду, глагол
четвРтак → ђак 4. разреда, именица
четвРРтак → 4. дан у недељи, именица
пЕтак → ђак 5. разреда, именица
пЕЕтак → 5. дан у недељи, именица
пролЕће → годишње доба, именица
пролЕЕће → 3. лице једнине глагола „пролетјети“ у презенту, глагол
лАне → врста животиње, именица
лААне → прошле године, лани, прилог
крај → предлог у значењу поред (нема акценат зато што је проклитика)
крААј → део града, завршетак, именица
пАс → животиња
пААс → појас
Наш стандардни акценат заснива се на систему новоштокавских говора - четири акцента и неакцентовани квантитети. Од четири акцента два су кратки а два дуги. По природи су двојаки: једни су силазног а други узлазног карактера, па се зато и зову:
Не треба мешати знак за дугосилазни акценат и угласти знак дужине (циркумфлекс) који изгледа као обрнуто латиничко слово v (^) изнад продуженог самогласника. Више о томе у правопису.
Наглашене једносложне речи могу имати само силазни акценат, било кратки или дуги: па̏с, ја̑з, га̏д, гла̑д итд. С изузетком неких сложених и страних речи, нагласак никад није на последњем слогу: ба̏ба, ж̀ена, ма̑јка, к̀олено, ̀уздāрје итд. Акценти унутрашњих слогова у речи могу бити само узлазни.
Речи које се изговарају заједно са наредном речју, чинећи с њом акценатску целину, називају се проклитике.
Енклитике чине изговорну целину с претходом речју и наслањају се на њу (ПИТА те, ЗАШТО си).
Милорад Дешић - Српски акценат с лакоћом
This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article Акценат (нагласак), which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.