Абхазија (абх.
Аҧсны, рус. Абха́зия), званично Република Абхазија (абх. Аҧсны́ Аҳәынҭқа́рра, рус. Республика Абхазия), је једнострано проглашена, делимично призната држава на Кавказу. Прогласила је независност почетком деведесетих година 20. века, након распада Совјетског Савеза и рата са Грузијом. Власти Абхазије сматрају Абхазију независном републиком, док је власти Грузије сматрају аутономном републиком у саставу Грузије и оспоравају јој независност. После рата у Јужној Осетији 2008. године, независност Републике Абхазије признало је седам држава: Руска Федерација (признаје Абхазију од 26. августа 2008. године), Никарагва, Венецуела, Науру, Вануату, Тувалу и Сирија Абхазија се граничи са Грузијом и Русијом, а има површину од 8.600 km² и 242.862 становника.
Република Абхазија | |
---|---|
Химна: Победа (химна) | |
Главни град | Сухуми |
Службени језик | абхаски руски |
Владавина | |
Председник | Аслан Бзханиа |
Председник Владе | Александар Анкваб |
Историја | |
Независност | 26. новембар 1994. (од Грузије): Устав 2. октобра 1999 |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 8,600 km2 (121) |
— вода (%) | 0 |
Становништво | |
— 2012. | 242.862 (181) |
— густина | 64 ст./km2 |
Економија | |
Валута | Руска рубља |
— стоти део валуте | RUB |
Остале информације | |
Временска зона | UTC +3 до +4 |
Интернет домен | .ge .ru |
Позивни број | +995 |
Упркос споразуму о прекиду ватре из 1994. и дугогодишњим преговорима, спор остаје нерешен. Дуготрајно присуство посматрачке мисије Уједињених нација и мировних снага Заједнице независних држава предвођених Русијом у неколико наврата није успело да спречи разбуктавање насиља. У августу 2008. године, абхаске и руске снаге су водиле рат против грузијских снага, што је довело до формалног признања Абхазије од стране Русије, поништења споразума о прекиду ватре из 1994. и окончања мисије УН. Парламент Грузије је 28. августа 2008. прогласио Абхазију територијом коју је окупирала Русија, што је став већине држава чланица Уједињених нација.
Абхази своју домовину називају Аԥсны (Apsny, Aṗsny), популарно етимологизовано као „земља/земља душе“, а буквално значи „земља смртника (смртних бића)“. Вероватно се први пут појавио у седмом веку у јерменском тексту као Psin(oun), што се можда односи на древне Апсиљане. Израз „Apkhazeti“ се први пут појавио у Грузијским аналима, који је мингрелског порекла „Apkha“ што значи леђа или рамена, довео је до имена Абхазија. Назив је коришћен за означавање саме Абасгије и целе Западне Грузије у оквиру Краљевине Грузије. У раним муслиманским изворима, термин „Абхазија“ се углавном користио у значењу Грузије. Руска Абхазия (Abkhaziya) је адаптирана од грузијског აფხაზეთი (Apkhazeti). Назив Абхазије у већини језика потиче директно из руског.
Држава је формално означена као „Република Абхазија“ или „Апсни“. Уобичајени правопис у енглеском језику пре 20. века био је Abhasia.
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Кавказ на северу и североистоку земље дели Абхазију од Русије. На истоку и југоистоку Абхазија се граничи са грузијском регијом Самегрело-Земо Сванети а на југу и југозападу излази на Црно море.
Абхазија је изразито планинска земља.
Кроз земљу протиче неколико река од којих су највеће: Кодори, Бзуб, Гхалидзга, Гумиста, Псоу и Ингури. Река Псоу одваја Абхазију од Русије а Ингури чини границу са Грузијом.
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Клима погодује производњи дувана, чаја, вина и разног воћа.
У средњем веку, Абхазија је била независна краљевина, а касније независна кнежевина. Од 1921. до 1931. године, постојала је Социјалистичка Совјетска Република Абхазија, као једна од административних јединица Совјетског Савеза.
1931. године, статус Абхазије је деградиран на ниво аутономне совјетске социјалистичке републике и Абхазија улази у састав Грузијске ССР. Почело је насељавање Абхазије грузијским становништвом, а од 1937. до 1944. је тешко раздобље Беријине страховладе, када се укида абхаски језик и затварају абхаске школе. У времену после 2. светског рата наставила се слична политика, да би 1989. године Абхазија прогласила независност од Грузије. Те године независност проглашава и Јужна Осетија.
Грузија и Абхазија ратовале су од 1992. до 1993. године, а мањи сукоб догодио се и 1998. године. Абхаски народ и власти сматрају то својим победама јер су de facto одбранили територију своје, тада непризнате, државе.
Абхазија је подељена на 7 регија (дистриката) и главни град Сухум. Дистрикти су:
Према попису из 2011. године, Абхазија је имала 240.705 становника, од чега:
Етнички Абхази према попису 2011, чине већину у главном граду Абхазије (67,3%), као и у дистриктима Гудаута (81,9%), Очамчира (77,7%) и Гулрипш (44,4%), етнички Јермени чине апсолутну већину у дистрикту Сухум (56,8%) и релативну већину у дистрикту Гагра (38,35%), док етнички Грузини чине апсолутну већину у дистрикту Гали (98,2%) и већину у дистрикту Ткварчал (62,3%).
Абхази су староседелачки народ Кавказа и спадају у етнолингвистичку скупину севернокавкаских народа. Народи сродни Абхазима су Абазини, Кабардинци, Черкези и Адигејци.
Главна религија у Абхазији је хришћанство, у облику православне и Јерменске апостолске цркве.
Градови Абхазије (са приказом броја становника 2011. године):
Упркос контроверзном статусу територије и оштећене инфраструктуре, туризам у Абхазији порастао је након руског признања независности Абхазије 2008. године због доласка руских туриста. У 2009. години број руских туриста у Абхазији порастао је за 20%, а укупан број руских туриста је достигао милион долара. Ниске цене и непотребна виза привлаче руске туристе, посебно оне који не могу себи да приуште одмор у Турској, Египту, Бугарској и другим популарним руским туристичким дестинацијама. Након туристичког бума многа руска предузећа почела су да улажу новац у абхаској туристичкој инфраструктури. Са главним аутопутем земља се обнавља 2014. године, многи оштећени хотели у Гагри се или обнављају или руше.
У 2014. години, Абхазију је посетило преко милион руских туриста.
This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article Абхазија, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.